PRESS PRETRES

0

PRESS PRETRES 14.05.

 

Susret azijskih džinova

Indijski premijer Narenda Modi danas (14. maj) počinje trodnevnu posetu Kini. Cilj je prevazilaženje brojnih nesuglasice dve najmnogoljudnije zemlje sveta kako ništa ne bi ometalo njihovu privrednu saradnju.

Pise dojce vele

 

Kineski predsednik Si Đinping je u septembru posetio Indiju (naslovna fotografija) i tom prilikom načinio važan gest – posetio je izborni okrug premijera Modija u saveznoj državi Gudžarat. Indijac će sada uzvratiti ljubaznost i obići Šensi, rodnu provinciju kineskog predsednika. Uslediće Peking i Šangaj. Na dnevnom redu je čitav niz bilateralnih i međunarodnih tema ili – kako je to uopšteno formulisao Modi na kineskoj društvenoj mreži Veibo – „stabilnost, napredak i prosperitet“ u Aziji.

Dugo Indija nije imala premijera koji je toliko otvoren prema Kini kao što je to Narenda Modi, smatra Gauri Kandekar iz trusta mozgova FRIDE. „On jednostavno želi novi početak dobrih odnosa sa Kinom.“

Isti problemi

Pregršt je osnova za saradnju dve države čije stanovništvo čini više od trećine svetske populacije. Obe su privredne i nuklearne sile. I obe žele više prostora na svetskoj pozornici. Politička uređenja su suštinski različita – Indija je najmnogoljudnija demokratija sveta, dok je Kina jednopartijska država – ali su problemi veoma slični: prenaseljenost, zagađenost životne sredine i korupcija.

Streloviti privredni rast u obe zemlje prethodnih godine preslikao se i na međusobni trgovinski bilans. Tako je 2014. rodine robna razmena dostigla 70 milijardi američkih dolara, dok je za ovu godinu cilj postavljen na magičnih sto milijardi. Naravno, o balansu nema ni govora – Kina mnogo više izvozi u Indiju nego što iz nje uvozi.

Premijer Modi je prošle godine dobio izbore obećanjem da će dalje razviti infrastrukturu i ekonomiju i to po kineskom uzoru. Rekao je da će pokušati da privuče pažnju kineskih investitora koji su između 2000. i 2014. u susednu zemlju ukupno uložili mršavih 400 miliona dolara. Si Đinping je još u septembru najavio da bi kineske investicije u Indiju u narednih pet godina trebalo da dostignu 20 milijardi.

U obe prestonice se nadaju daljoj liberalizaciji tržišta. To bi pomoglo pre svega Indiji – koja trenutno u Kinu izvozi tek jeftine sirovine – da profitira od farmaceutske, poljoprivredne i informatičke industrije. Na dužem štapu je i saradnja na polju globalne ekonomije kako bi se postigla reforma međunarodnih finansijskih sistema.

Napetosti

Politički odnosi su druga, duga priča obeležena nepoverenjem. Godinama traju rasprave o granici dve države dugoj 2.500 kilometara. Tako su 1962. susedne zemlje vodile kratak krvavi rat. Iako je osnovni problem ostao (obe zemlje tvrde da polažu prava na po jednu provinciju one druge), napeti mir održavan je više od pola veka uz retke manje sukobe. „To što nesporazumi i danas postoje, rezultat je manjka direktnih kontakata, kulturnih razlika, jačanja nacionalizma u obe zemlje i težnje za više uticaja“, kaže Čedi Vaćpai sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Trenutno su političke napetosti prešle iz polja graničnih u polje geopolitičkih. Indija zamera Pekingu tesne odnose sa Islamabadom i želi da „Kina u najmanju ruku ubedi Pakistan da se konačno razračuna sa teroristima u Kašmiru“, komentariše analitičar Liu Žongji sa Šangajskog instituta za međunarodne studije. Sa druge strane, Komunističkoj partiji ne može da se dopada dobar odnos Indije sa SAD, Japanom i Vijetnamom. „Kina želi da spreči bilo kakvo indijsko mešanje u teritorijalna pitanja u Istočnom i Južnom kineskom moru“, kaže Liju.

No stručnjaci su saglasni da će uprkos razlikama šefovi dve države aktivno tražiti bolje odnose. Drugim rečima, ekonomski interes pobeđuje političke razmirice.

 

Pise dojce vele

 

Karminom protiv straha u Makedoniji

Nove demonstracije opozicije u Skoplju zakazane su za 17. maj, a samo dan kasnije okupiće se i pristalice vlasti. Na prvim demonstracijama sigurno će biti i Jasmina Golubovska, devojka koja je postala simbol protesta.

Pise dojce vele

Nakon nedavnih sukoba u Kumanovu usledile su tri ostavke u vladi Nikole Gruevskog. Istovremeno, jedna devojka postala je politička ikona i to zbog – jarko crvenog karmina. Makedonija je i dalje tema nemačke štampe:

Velt: „Sukob skreće pažnju na teške odnose između nacionalnih grupa u bivšoj jugoslovenskoj republici. Godine 2001. na severu Makedonije pobunili su se Albanci. Pobuna je završena sporazumom po kome su Albanci dobili veća prava. Međutim, odnos Albanaca prema vladi u Skoplju ostao je prilično napet. Četvrtina od 2,1 miliona stanovnika te balkanske zemlje su Albanci. Nedavni konflikt izbio je usred teške političke krize u Makedoniji. Vlada premijera Nikole Gruevskog na meti je teških optužbi za korupciju. Opozicija joj, između ostalog, prebacuje da je ilegalno prisluškivala 22.000 ljudi. Sukobi vođeni proteklog vikenda zabrinuli su međunarodnu javnost. Evropska unija, UN i nemačka vlada pozvali su na smirivanje.“

Simbol demonstracija

List Zidojče cajtung piše o tome kako je jedna devojka iz Skoplja postala simbol demonstracija: „Lista neobičnih simbola ustanaka je dugačka. Na Majdanu u Kijevu demonstranti su nosili šerpe, a u Tajvanu kišobrane. Trenutno je na društvenim mrežama jedna mlada devojka politička ikona i to zbog svog jarko crvenog karmina. Reč je o fotografiji koja je obišla svet i na kojoj Jasmina Golubovska ljubi štit teško naoružanog policajca. ‘Karmin umesto straha’, tako bi mogla da se objasni nova ideologija, komentariše jedna korisnica Tvitera. Jasmina je 30 godišnja djevojka iz Makedonije, zemlje koja se trenutno nalazi u dubokoj političkoj krizi. Osim navoda da je vlada upletena u korupciju, kruže spekulacije i da je ona inscenirala nedavne oružane sukobe snaga bezbednosti i navodnih terorista“.

„Demonstranti su dva sata pokušavali da ubede policajce da polože oružje i da im se pridruže u borbi protiv vlade. Hteli su da na jednom od štitova karminom nacrtaju srce što je policajac odbio. ‘Nakon toga sam na usne stavila karmin i poljubila štit. On nije bio baš srećan zbog toga’, priča Jasmina i dodaje: ‘U zemlji sa velikom stopom siromaštva, u kojoj vlada upravlja medijima i u kojoj je na vlasti mafijaško rukovodstvo, svi građani su žrtve kršenja ljudskih prava. Zahvaljujući toj fotografiji ljudi mogu da vide šta se dešava u Makedoniji. Tako možemo da izvršimo veći pritisak na vlastodršce’.“

 

Pise dojce vele

 

JOŠ JEDNA TAJNA POSETA Hrvatska predsednica krišom odala počast ubijenim ustašama

Pise blic.rs

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović danas je u tajnosti obišla Blajburg i položila vence.

 

Kolinda je u Blajburg je otišla bez najave, na isti način kao što je prethodno, mimo komemoracije, posetila i Jasenovac.

 

“Jutarnji list” prenosi kako Kolinda u subotu neće prisustvovati službenoj komemoraciji u Blajburgu, gde Hrvatska obeležava “posleratni komunistički zločin” nad poraženim fašistima, vojnicima sila Osovine i pripadnicima NDH, ali i brojnim nedužnim civilima.

 

Umesto toga, Kolinda će tamo poslati svoje izaslanike, kao što je to učinila i u Jasenovcu.

 

U Jasenovac je otišla na dan proboja logoraša kako bi se žrtvama poklonila u tišini.

 

– To mi je bitno. Ne želim da taj prostor smatram mestom za bilo kakvu politiku ili politikantstvo i manipulacije. Zato nismo pozvali ni novinare. Htela sam da to bude lično, u tišini, s pijetetom prema žrtvama – izjavila je Grabar Kitarović.

 

Šta je slučaj Blajburg?

Slučaj Blajburg, poznat kao Blajburški masakr, odnosi se na događaj koji se desio krajem Drugog svetskog rata tokom maja 1945, kada je na desetine hiljada vojnika i civila povezanih sa snagama Osovine koji su bežali iz Jugoslavije bili ponovo vraćeni u zemlju. Ubijene se na hiljade ljudi, a mnogi su bili zlostavljani i prisiljavani na duge marševe u radne lgore. Događaj je dobio ime po koruškom pograničnom mestu Blajburg na austrijsko-slovenačkoj granici gde se odigrao najveći broj repatrijacija. Ubijeni su pripadnici ili saradnici fašističkih režima od strane pripadnika Jugoslovenske armije. Među nastradalima je najviše bilo Hrvata, pripadnika ustaša i domobrana.

Još uvek je neutvrđen broj hrvatskih vojnika poginulih u nizu borbi protiv partizana u operaciji povlačenja prema slovenačko-austrijskoj granici. Ne postoje tačni podaci koliko je vojnika pogubljeno, uglavnom bez suđenja kao čin osvete za ustaške zločine u NDH tokom rata. Iz tog razloga, ostaje otvoreno pitanje o obimu zločina, koji su u tom slučaju počinili partizani, praktikujući doktrinu „prekog suda“ prema zarobljenicima. Borbe su se nastavile u Sloveniji i teško je proceniti broj žrtava na Blajburškom polju u poređenju sa onima koji su pronađeni u jamama u okolini Maribora i širom Slovenije.

Dok su u ekstremno nacionalističkim krugovima Hrvatske zločini NDH u 2. svetskom ratu potpuno negirani, tema o Blajburgu se poprilično eksploatiše i koristi u političke svrhe.

Pise blic.rs

 

ODLUČENO: Bil Klinton će prisustvovati godišnjici Srebrenice!

Pise telegraf.rs

Kako se saznaje od Američko-bosanske fondacije na večerašnjem koncertu posvećenom dvadesetoj godišnjici genocida u Srebrenici, koji se održava u Vašingtonu, Klinton će se obratiti videoporukom

 

Bivši predsednik SAD Bil Klinton trebalo bi ove godine da predvodi delegaciju SAD tokom obežavanja dvadesete godišnjice od genocida u Srebrenici.

 

Kako se saznaje od Američko-bosanske fondacije na večerašnjem koncertu posvećenom dvadesetoj godišnjici genocida u Srebrenici, koji se održava u Vašingtonu, Klinton će se obratiti videoporukom.

Koncert će se održati u atrijumu Svetske banke u Vašingtonu, a serijal događaja posvećenih Bosni i Hercegovini u Vašingtonu organizuju Ambasada Bosne i Hercegovine u Vašingtonu, Centar za transatlantske odnose SAIS pri Džon Hopkins Univerzitetu u Vašingtonu i Američko-bosanska fondacija (ABF), uz podršku Bheart udruženja iz Vašingtona.

Pise telegraf.rs

 

 

Da li je Obama lagao o ubistvu Osame bin Ladena

Poznati istraživački novinar Samjuel Herš tvrdi da je, suprotno zvaničnoj veziji o tajnom poduhvatu američkih specijalaca, vođa Al Kaide likvidiran uz podršku Pakistana

Pise politika.rs

Bila je to noć za pamćenje i spektakularan poduhvat koji je odlučivao o tome da li će Barak Obama biti predsednik sa jednim mandatom ili dva. O tome svedoči čuvena fotografija iz Ratne sobe Bele kuće, na kojoj zabrinuta lica američkog političkog i vojnog vrha u direktnom prenosu prate noćni prepad u pakistanskom gradu Abotabadu, u kojem su „mornaričke foke” likvidirale Osamu bin Ladena i sa njegovim izrešetanim telom se bez gubitaka vratile u svoju bazu u Avganistanu.

Ovaj događaj od 2. maja 2011. uveliko je doprineo novom Obaminom izbornom trijumfu u novembru 2012. i to je najveća (cinici kažu i jedina) američka pobeda u njenom „ratu protiv terorizma” započetom posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2011.

Ključni element ovog poduhvata bila je njegova apsolutna diskrecija: američki specijalci su sa dva helikoptera neprimećeni stigli od avganistanske granice do Bin Ladenove kuće u Abotabadu, sedamdesetak kilometara od pakistanske prestonice Islamabada. Iako su kasarne pakistanske vojske bile samo na kilometar i po od zdanja u kojem se krio američki „neprijatelj broj jedan” i uprkos udesu jednog od helikoptera pri sletanju (i njegovom potonjem namernom uništenju eksplozivom), Pakistanci su za taj događaj saznali tek pošto ih je Obama sutradan obavestio. Odnosi dve zemlje, koje su nominalno saveznice, dugo su potom zbog toga bili hladni.

Tako bar glasi zvanična verzija, koju je, u tekstu od čak 10.000 reči, osporio Simor Herš, jedan od najpoznatijih američkih istraživačkih novinara. Doajen profesije (78 godina), Herš je upamćen po nekoliko podviga: obelodanio je zločin američke vojske, ubistvo nekoliko stotina civila u vijetnamskom selu Mi Laj 1969, što mu je sledeće godine donelo „Pulicera”, a 2004. je izneo je činjenice o mučenju pritvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib.

Tekst „Ubistvo Osame bin Ladena” objavio je britanski dvonedeljnik „London rivju ov buks”, časopis za književne i istorijske eseje, koji ima reputaciju i najuspešnije i najkontroverznije publikacije ove vrste u Evropi, a teza koju Herš tamo iznosi glasi da je zvanična verzija o likvidaciji vođe Al Kaide – velika laž.

Taj događaj nije naime bio spektakularni podvig američkih specijalaca, već akcija u kojoj su Amerikancima pomogle pakistanske kolege. Vođa Al Kaide nije bio sakriven u kući na periferiji Abotabada, već je tamo bio pritvorenik pakistanske vojske i njene obaveštajne službe ISI, dok je sve finansirano iz Saudijske Arabije.

Herš takođe tvrdi da CIA nije Bin Ladena otkrila iznudivši priznanje od zarobljenih pripadnika Al Kaide torturom i praćenjem njihovog kurira, već da su joj sve na tacni servirale pakistanske kolege.

Bio je to u stvari dogovor Amerikanaca i Pakistanaca koji na kraju nije ispoštovala američka strana. Uprkos tome, sve što je usledilo posle likvidacije – pogoršanje bilateralnih odnosa, obustava američke pomoći, bilo je po Heršu svojevrsno foliranje.

Nije tačno ni da je telo Bin Ladena bačeno u okean sa američkog ratnog broda, kako glasi zvanična verzija, već su ga, pošto je u akciji likvidacije rafalima raskomadano, specijalci iz helikoptera razbacali iznad avganistanskih planina čim je pređena granica. „Laganje na visokom nivou ostaje metod funkcionisanja američke politike, zajedno sa tajnim zatvorima, napadima iz dronova, zaobilaženjem lanca komandovanja i odstranjivanjem onih koji bi tome mogli da se suprotstave”, zaključuje Herš.

Ono što je on izneo svakako je medijska poslastica i nova „teorija zavere”. S obzirom na Heršovu reputaciju, dočekana je s pažnjom, ali i odlučnim demantijem iz Bele kuće, sa argumentacijom da je u tekstu „previše netačnosti i neosnovanih tvrdnji”. „Verovanje da je operacija u kojoj je ubijen Osama bin Laden bila nešto drugo, a ne jednostrana američka misija apsolutno je neosnovano”, kazao je glasnogovornik Nacionalnog saveta za bezbednost Edvard Prajs.

Simor Herš se u svom tekstu poziva na dva penzionisana, nekad visoko pozicionirana generala ISI – jednom navodi ime, a drugi je anoniman – i na nepoznat broj neimenovanih konsultanata pakistanske obaveštajne službe. Takođe citira sumnje u verodostojnost zvanične verzije koje su iznete u nekim ranijim tekstovima američkih novinara, kao što je avganistanska dopisnica „Njujork tajmsa” Karlota Gol, koja je 2014. napisala da je general Ahmed Suđa Paša, direktor ISI, bio upoznat sa operacijom. Zvaničnih, makar bezimenih, sumnji iz usta američkih zvaničnika ili navođenja dokumenata u tekstu nema.

Utisak je, međutim, da je jedan od glavnih Heršovih argumenata da je zvanična verzija nije verovatna – zato što je neverovatna. „Verziju Obamine vlade kao da je pisao autor ’Alise iz Zemlje čuda’: da li bi Bin Laden, za kojim je raspisana međunarodna poternica, zaista sam odlučio da mu skrovište bude izletnički grad u blizini Islamabada”, pita se autor već na samom početku teksta.

Razlog za pakistansko učešće u tajnom sporazumu da se zajedničkim snagama eliminiše vođa Al Kaide, po Heršu je američko obećanje da će povećati vojnu pomoć i Islamabadu omogućiti „slobodniju ruku” u Avganistanu, gde je primarni pakistanski cilj da blokira uticaj Indije. Činjenica je, međutim, da su se američko-pakistanski odnosi posle ovog događaja pogoršali na duže vreme. Ostaje i dilema zašto bi Pakistan pristao na aranžman koji je, u krajnjem ishodu, njihovu vojsku (pa time i zemlju) prikazao kao nesposobnu: američka operacije je izvedena ispred njihovog nosa, a da je nisu primetili.

Nedoumica je i zašto Herš ovu priču nije objavio u „Njujorkeru”, čiji je saradnik od 1993. Prema onome što ovim povodom na blogerskom sajtu „Voks” piše Maks Fišer, uredništvo ovog uglednog mesečnika nekoliko puta je odbilo ovaj tekst.

Pise politika.rs

 

BRITANSKI PREMIJER POTOMAK KRALJEVOG KOPILETA: Neverovatno! Kao pljunuti su!

Pise telegraf.rs

 

Kralj Velike Britanije i Irske i kralj Hanovera, Viljem IV, nije imao zakonito potomstvo. Svo njegovo potomstvo koje je danas živo dolazi iz vanbračne veze sa glumicom Dorotejom Džordan sa kojom je živeo 20 godina. Među njima je i trenutno najmoćniji čovek Ujedinjenog Kraljevstva

 

 

Dejvid Viljem Dankan Kameron – predsednik britanske vlade u poslednjih pet godina i osoba koja će tu funkciju nakon spektakularne pobede na parlamentarnim izborima 7. maja ove godine obavljati i narednih pet godina, lider Konzervativne partije (popularnih torijevaca) – mlađi je sin brokera Jana Donalda Kamerona i njegove supruge, penzionisane pravnice Meri Flor, ćerke ser Viljema Maunta, 2. baroneta.

 

Rođen je 9. oktobra 1966. godine u Londonu, a prvih nekoliko godina života proveo je u prestoničkoj opštini Kensington i Čelsi; porodica se potom preselila u ruralni Berkšir, u seoce Pizmor, gde će mladi Dejvid provesti ostatak detinjstva.

Ono što bismo mi nazvali srednjom školom pohađao je na prestižnom Itonu, a potom je studirao na smeru Filozofija, politika i ekonomija na jednom od koledža Univerzitetu uOksfordu.

Nakon studija uključio se u rad u svojoj partiji u kojoj je obavljao čitav niz funkcija, pre nego što se popeo na njen vrh i vratio je na vlast nakon 13 dugih laburističkih godina.

Zapravo, Dejvid Kameron je prvi lider konzervativaca nakon 40 godina koji ne dolazi iz redova običnih ljudi, koji su pohađali državne škole i koji nemaju “dobar” pedigre. Kameronov navrdeda je bio konzervativni poslanik u 19. veku, čukundeda mu je bio poslanik, pradeda mu je bio poslanik. Ovaj potonji će postati i plemić, 1. baronet u porodičnoj liniji.

Ono što je međutim najzanimljivije u vezi sa njegovim poreklom nije to što je potomak ovih ljudi koje smo gore nabrojali, koji iako bitni u tim vremenima, nisu igrali ključne uloge.

Najzanimljivije je to što je preko očeve majke, Enid Agnes Mod Levita, direktni potomak kraljaViljema IV (vladao 1830-37) i njegove ljubavnice, glumice anglo-irskog porekla, Doroteje Džordan, sa kojom je živeo 20 godina. Kralj nije imao zakonitih potomaka, ali sa Dorotejom je imao deset nezakonitih (sva su uzela prezime FicKlarens, s obzirom da je kralj pre kraljevanja bio vojvoda od Klarensa).

 

Ova konkretna nezakonita linija koja vodi do Dejvida Kamerona se sastoji od pet generacija ženakoje počinju od Elizabete FicKlarens, udate za Viljema Heja, 18. erla od Erola, koja je bila šesto dete pomenutog kralja i pomenute ljubavnice. Dejvid Kameron je tako petorođak kraljice Elizabete II; na stranu što je ovim putem potomak i jedne najstarijih i najmoćnijih škotskih vlastelinskih porodica, Heja, koji i dan-danas drže naslednu (ali sada ceremonijalnu) titulu Lorda visokog konstabla Škotske.

Zanimljivo je takođe i to da je putem očeve majke ujedno i potomak Emila Levita (nemačko-jevrejskog bankara, potomka Elije Levita, autora prve sekularne knjige na jidišu). Emil je dobio britansko državljanstvo 1871. godine, i postao direktor “Chartered Bank of India, Australia and China” koja će se 1969. godine transformisati u svemoćni “Standard Chartered”.

Uglavnom, putem ovog nasleđa, Kameron je pripadnik jevrejskog plemena Levi, a samim tim (ako je verovati hebrejskom predanju) direktni potomak samog Mojsija. Naravno, za razliku od legendarnog biblijskog vođe, on neće razdvojiti vode Lamanša jer se u predizbornoj kampanji zavetovao da će sprečiti imigrante da se dočepaju obala njegovog voljenog ostrva.

Pise telegraf.rs

PRVA DRŽAVA KOJA SE RJEŠAVA KEŠA ‘Upotreba gotovine skupa je, radnicima treba vremena za rad s njom’

Pise jutarnji.hr

 

U Stockholmu možete uličnome prodavaču platiti kreditnom karticom, u Kopenhagenu možete pametnim telefonom kupiti kratki espresso, a ni u Helsinkiju ne morate u voćarnicu ponijeti novčanik, piše u četvrtak The Guardian.

 

Skandinavija je odavno poznata kao regija u kojoj je gotovina najmanje potrebna, a Danska je sada počela razmišljati i o tome da ode korak dalje i omogući prodavačima na malo da sasvim izbace gotovinsko plaćanje.

Danska trgovačka komora preporučila je da trgovine i službe dobiju mogućnost odustajanja od gotovinskog plaćanja. Taj prijedlog još treba odobriti parlament, ali dobije li zeleno svjetlo, prodavači će od siječnja 2016. moći početi odbijati gotovinu.

“Prihvatili smo ono što nam trgovci već neko vrijeme govore”, kaže Sofie Findling Anderson iz komore. “Upotreba gotovine skupa je jer zaposlenicima treba vremena za rad s njom, a i sigurnosni je rizik. Nošenje gotovine otvara vas za napade, pa iako je stopa zločina povezanih s nasiljem u Danskoj razmjerno niska, vlasnici trgovina i zaposlenici kažu nam da su zbog toga ipak zabrinuti”, dodala je.

Zasad se ni danski mediji, ni potrošači ni poduzeća ne bune protiv te inicijative.

Pise jutarnji.hr

 

KIM JONG-UN JE SVE PREUVELIČAO? ‘Balistički projektil vjerojatno nije lansiran iz vojne podmornice’

Pise jutarnji.hr

 

Stručnjaci su potvrdili prvotne sumnje analitičara: ocijenili su da se radi o testiranju sekvence izbačaja projektila, prije nego o samom lansiranju

SEUL – Do nedavnog sjevernokorejskog ispaljivanja podvodnog balističkog projektila čini se da je doista došlo, ali je Pjongjang preuveličao domet pokusa, ocijenili su stručnjaci i analitičari u četvrtak.

Stručnjaci su potvrdili prvotne sumnje analitičara: ocijenili su da se radi o testiranju sekvence izbačaja projektila, prije nego o samom lansiranju.

Sjevernokorejski program strateških balističkih projektila more-kopno (MSBS), to jest projektila ispaljenih iz podmornice, vjerojatno je na počecima, ocijenili su oni.

“Prve procjene ostaju na snazi”, rekao je Joseph Bermudez, stručnjak u uredu AllSource Analysis sa sjedištem u SAD-u. “Sj. Koreja predstavlja novu regionalnu prijetnju što se tiče balističkih projektila ispaljenih s mora, prije nego neposrednu prijetnju, te ne predstavlja novu interkontinentalnu prijetnju”, objasnio je on.

Bermudez smatra da projektil ispaljen prošlog tjedna “vjerojatno nije lansiran iz podmornice” usprkos onome što pretendira Pjongjang.

Pise jutarnji.hr

Kremlj ne isključuje telefonski razgovor Putina i Obame

Pise blic.rs

 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov danas nije isključio mogućnost telefonskog razgovora američkog predsednika Baraka Obame i predsednika Rusije Vladimira Putina.

 

“Mi ne isključujemo takvu mogućnost. U slučaju da se lideri dogovore diplomatskim kanalima, naravno takav razgovor se može dogoditi, ako je neophodno”, kazao je Peskov.

 

Peskov je, međutim, kazao da za sada nema nikakvog dogovora.

 

“U svakom slučaju, Moskva je više puta izjaljivala da pozdravlja dijalog na bilo kom nivou”, dodao je predstavnik Kremlja.

Pise blic.rs

 

 

 

 

 

 

Share.

About Author

Leave A Reply


Get Widget