PRESS PRETRES

0

PRESS PRETRES 07.maj.

 

Da li su Nemci „poraženi“ ili „oslobođeni“?

Da li su Nemci 8. maja 1945. „poraženi“ ili „oslobođeni“? Oni koji su taj dan smatrali porazom u Nemačkoj, danas važe kao nostalgičari nacizma. To nije uvek bilo tako.

(DW)

 

Kada je sve bilo završeno, jeste zavladala radost, ali još u većoj meri „tupo olakšanje“, piše istoričar Gerhard Brun osvrćući se na osećanja preživelih. Sećanje je nešto vrlo lično. Onaj ko je u maju 1945. kao vojnik nemačkog Vermahta bio sovjetski zarobljenik, ima drukčija sećanja od civila koji je kraj rata dočekao nepovređen. Onaj ko je u istočnoj Pruskoj izgubio svoju domovinu, kraj rata je doživeo kao katastrofu, za razliku od Nemca u američkom egzilu koji se 8. maja 1945. osećao oslobođenim. O osećanjima preživelih logoraša Aušvica – da i ne govorimo.

Dan kraja Drugog svetskog rata u Evropi se tumači na razne načine. Decenijama je „nulti trenutak“ – bar u staroj Saveznoj Republici Nemačkoj – više puta reinterpretiran. Ono što je u ranim posleratnim godinama bilo zajedničko obojim nemačkim državama bio je osećaj da su se u ratu – napatile. U tom vremenu je rođeno i kolektivno sećanje prema kome su nemački zločini bili isključivo delo demona zvanog Hitler i njegovih nacista. Na drugoj strani je bio Nemac kao privatno lice, bezimena individua koja nije znala ništa i ni za šta nije bila kriva. Decenijama ni istočni ni zapadni Nemci nisu mogli da shvate šta se sa njima dešavalo do 1945. i kakva je bila njihova odgovornost za to. Do „uspelog suočavanja sa prošlošću“ je došlo tek mnogo kasnije.

(DW)

Prvih 20 godina: tuga i srdžba zbog podele Nemačke

Onaj ko želi da razume kako se 20 godina posle rata zvanično govorilo o nacizmu, treba da pročita nekoliko odlomaka iz govora Hajnriha Libkea od 7. maja 1965. Tadašnji predsednik Nemačke u govoru pred Trgovinskom komorom Hamburga nije ni rečju pomenuo masovno ubijanje. U isto vreme, u Frankfurtu su na sudu čitane završne reči tužilaca na suđenju ubicama iz Aušvica.

Osmi maj u prve dve decenije po završetku rata nije bio prisutan u javnom životu Savezne Republike Nemačke. Nije bilo komemoracija žrtvama; naprotiv: često su se čuli izrazi nezadovoljstva zbog podele Nemačke. Političari – pre svega demohrišćani – često su izražavali i svoju privrženost Nemačkom rajhu. U zvaničnom sećanju mnogo važniji su bili 20. jul 1944, kada je grof Fon Štaufenberg pokušao da izvrši atentat na Hitlera, kao i 17. jun 1953, kada su se radnici DDR-a pobunili protiv vlade Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED). Ti datumi su olakšavali pozitivnu percepciju nemačke tradicije.

Asimetrično sećanje: DDR i SRN

Sasvim drukčije je bilo u bivšem DDR-u. Vlada SED je 8. maj 1945. odmah proglasila za nacionalni praznik kako bi propagirala svoju sliku istorije. Kapitulacija Nemačkog rajha je slavljena kao dan pobede Crvene armije nad fašizmom. Do 1989, kada je srušen Berlinski zid, proslave 8. maja su bile nešto kao vidljivi dokaz tesnih veza sa Sovjetskim savezom i samim tim i dokaz da je se DDR nalazila na strani pobednika. Samim tim nije bilo suočavanja sa sopstvenom odgovornošću za nemačku prošlost. Na nacionalsocijalizam se zvanično gledalo kao na fašizam i to je za rukovodstvo SED bilo zatvoreno poglavlje istorije.

Dok je u SRN značaj 8. maja stalno iznova preispitivan, dan završetka rata je u DDR sve do pada Berlinskog zida bio dan sećanja sa zadatim obrascem. Nije bilo odstupanja od linije povučene „odozgo“. Sasvim drukčije je bilo sa tumačenjima u Zapadnoj Nemačkoj. Tu se menjao odgovor na pitanje: šta taj dan znači za Nemce? Od interpretacije pojma „poraza“ pa do teze o oslobođenju prošlo je doduše, nekoliko decenija.

Pad na kolena u Varšavi: žrtve izbijaju u prvi plan

„Narod koji je ostvario ovakve privredne uspehe, ima pravo da poželi da ne sluša više priče o Aušvicu“, rekao je navodno Franc-Jozef Štraus 1968. Moćni političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) nije nikada pokušao da pravno ospori taj navod, iako nije bio nimalo nežan u ophođenju sa štampom. A u pomenutoj izjavi je primetno fokusiranje na privredni bum u SRN kao izraz potiskivanja i neuviđanja krivice. Na drugom kraju spektra u suočavanju sa istorijom je gest Vilija Branta koji je 7. decembra 1970. u Varšavi klekao pred spomenikom žrtvama nemačke tiranije – i tako bez reči zatražio oproštaj.

(DW)

To je istorijski gest koji je shvaćen kao „prvo ozbiljno priznanje nemačke krivice“, kaže istoričar Peter Hurelman. Gest simboličan za promenjenu perspektivu, onu koja je počela da se probija 70-ih godina, potiskujući polako staru tezu o porazu. To je perspektiva krivice koja je prisutna i u govoru Valtera Šela iz 1975: trideset godina po završetku rata, šef države je otvoreno priznao odgovornost Nemačke. On je rekao da je u događajima između 1933. i 1945. zakazala čitava jedna generacija.

Četrdeset godina posle

I osamdesete godine su protekle u znaku delimično žestokih političkih sukoba oko pitanja kako treba interpretirati 8. maj. Dotle u sećanju na vreme nacizma nisu bili prisutni ni počinioci ni njihovi saučesnici. To se promenilo na 40-u godišnjicu završetka rata.

Ključni trenutak je predstavljao govor predsednika SRN Riharda fon Vajcekera 8. maja 1985. Tada su mnogi koji su bili inficirani nacističkom ideologijom ili čak bili krivi za zločine, još uvek živeli kao slobodni građani. Za njih je 8. maj i dalje bio dan poraza. Ne i za mladu generaciju. No, Fon Vajceker je bio prvi visoki političar koji je 8. maj nazvao danom oslobođenja od nacističkog režima. A kraj rata je doveo u vezu sa onim što je do njega i dovelo, naime, sa stupanjem Hitlera na vlast 30. januara 1933.

I bivši kancelar Hemut Kol je govorio o „oslobođenju“, ali mediji tome nisu poklanjali preveliku pažnju. Sasvim drukčije je bilo kada je on 40 godina posle kraja rata pokušao da uspostavi nekakvu ravnotežu između pobednika i pobeđenih, između počinilaca i žrtava. Njegov istup sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom na vojnom groblju u Bitburgu, gde su bili sahranjeni i esesovci, pretvorio se u medijsko-politički fijasko. Njegov pokušaj da i Nemce predstavi kao žrtve, nije uspeo. Oni se nisu napatili kao Jevreji ili narodi Sovjetskog Saveza.

Sećanje u ujedinjenoj Nemačkoj

Istorija nacionalsocijalizma je već godinama jedna od najbolnijih tema u Nemačkoj. Televizija, novine, izdavačke kuće, zdušno su podsticali suočavanje sa prošlošću – u borbi za čitaoce i gledaoce. Površno gledano, Nemci su tako postali svetski šampioni u tom suočavaju. Najvažnije je da je teza o oslobođenju i dalje na snazi.

Pred toga, počelo je i posmatranje spornog vremena kao istorije privatnih ljudi – u toj perspektivi su Nemci žrtve Hitlerovog vremena. I Nemci su bili proganjani, silovani i bombardovani – tako gledano, moguća je i tendencija ublažavanja suda o njihovoj krivici i odgovornosti. Moguće je i da će „razlika između počinilaca, žrtava i saučesnika početi da se gubi“, kao što je rekao istoričar Norbert Fraj. Dokle god se time ne revidira osnovno značenje 8. maja 1945, to će biti legitimno i ljudski razumljivo. Jer, „nemački poseban put u slobodu“, napisao je filozof Peter Sloterdajk, „prošao je kroz iglene uši poraza.“

(pise dojce vele)

 

 

 

EU otvorila tržište za bh. mljekare

(radio slobodna evropa)

 

Bosna i Hercegovina konačno je dobila „zeleno svjetlo“ da izvozi mlijeko u Evropsku uniju. Za ovdašnje mljekare to je, zasigurno, vijest decenije, jer su već godinama od države tražili da uskladi propise i odredi instituciju koja će biti nadležna da kontroliše da li je mlijeko dobro ili ne za izvoz. Kako kaže Emir Vilić iz sarajevskog Milkosa, u tom preduzeću već je uloženo mnogo znanja, truda i novca u proteklom periodu da bi se njihovo mlijeko moglo naći na policama u zemljama Evropske unije.

„Od krave do krajnjeg proizvoda mora biti potpuna kontrola. Znači, po svim propisima Evropske unije, od toga da se prati ishrana krava, njihovo zdravstveno stanje, svaka isporuka mlijeka, analiza, kontrola. Jednom riječju, vrlo rigorozni propisi, u što smo mi uložili dvije godine napora i prilično sredstava da bi dostigli sve to što ljudi traže, tako da u svakom momentu znamo kako je svaka litra mlijeka proizvedena“, ističe Vilić.

Nisu se samo velike firme pripremale za izvoz mlijeka. Ljubo Maletić, iz sela Kojčinovac kod Bijeljine kaže da ispunjava sve uslove, te da je najveći problem mljekarima do sada bio taj što su mlijeko prosipali, jer ga nisu mogli izvoziti.

„Tako da su ogromne štete, jer 500 hiljada domaćina je na nivou Bosne i Hercegovine prosipalo mlijeko“, navodi Maletić.

Mehmed Nikšić i Vladimir Usorac, predsjednici entitetskih Udruženja proizvođača mlijeka dodaju:

„Nama nikada nije bio problem izvoz, već uvoz, ali nam je izvoz živo bitan da kažemo da smo ispoštovali sve kriterije i standarde Evropske unije i da imamo kvalitetno mlijeko u Bsoni i Hercegovini radi ovdašnjih potrošača“,kaže Nikšić.

„Usvajanje Akcionog plana znači mnogo, jer od njega mi imamo moralni podstrek, a nadamo se do kraja godine da će biti i finansijski da mlijeko krene i prema Evropskoj uniji, ali i Turskoj i Rusiji. Očekujemo puno i nadamo se da će biti brzo“, poručuje Usorac.

No, kada će se desiti izvoz mlijeka na tržište Evropske unije, više ne zavisi od te zajednice, već isključivo od bosanskohercegovačkih vlasti. Odgovor na to pitanje ne zna ni najzaslužniji što je Kancelarija za hranu i veterinarstvo Evropske unije odobrila izvoz mlijeka -Mirko Šarović, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Razlog je što još uvijek u parlamentarnu proceduru nisu upućene izmjene zakona o veterinarstvu, te zakoni o poljoprivredi i hrani.

„Već, koliko sutra, zakone šaljemo u proceduru i sužen je manevarski prostor bilo kome sada da ovaj proces opstruiše, oteže ili traži neka druga rješenja. Predvidivo je sve ono što će se dešavati narednih sedmica. Nadam se za nekih mjesec do dva“, kaže Mirko Šarović, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Kada zakoni budu usvojeni, Kancelarija za hranu i veterinarstvo EU želi da BiH odvoji kvalitetu od nekvalitete. To znači da svježe pomuženo mlijeko prilikom kontrole ne može u sebi sadržavati više mikroorganizama od standarda koje traži unija. Za sve to će biti zadužena Kancelarija za veterinarstvo Bosne i Hercegovine.

(radio slobodna evropa)

 

 

 

MAKEDONIJA NA NOGAMA: Protesti protiv vlasti se iz Skoplja šire na celu zemlju

(telegraf rs)

 

Opozicija je poručila da neće odustati i da će proteste širiti širom Makedonije. Za danas su zakazani protesti u Skoplju i Strumici, a od sutra i u Kavadarcima i Kumanovu

 

Drugi dan građanskog protesta protiv makedonske vlasti u centru Skoplja bio je masovniji, ali i organizovaniji u ondosu na prethodno veče.

 

Protest je bio veći, iako, zbog jakih policijskih snaga, nije održan ispred Vlade Makedonije, već ispred zgrade Sobranja.

Građani su započeli proteste u utorak uveče, nakon što je najuticajniji opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije obelodanio da je mladića Martina Neškovskog do smrti pretukao policajac na dužnosti.

Incident se dogodio na pobedničkom mitingu VMRO-DPMNE, a vlast Nikole Gruevskog je taj slučaj zataškala kako bi zaštitila policiju i sebe.

Pojedini mediji danas pišu da je policija sinoć demonstrante dočekala mnogo spremnija, ali i da su demonstranti postupili mudrije pa su odlučili da umesto ispred vlade protestuju ispred zgrade Sobranja.

Time je, kako se navodi, izbegnuta namera vlasti da po drugi put policijskom brutalnošću uguši protest, a da za nasilje okrivi demonstrante.

Protest ispred Sobranija je bio masovniji nego prvog dana a, osim u Skoplju, protestovalo se u Bitolju i Prilepu.

Organizatori su prvoga dana naučili lekciju i nisu dozvolili provokatorima, očigledno ubačenim od vlasti, da izazovu brutalnu policijsku akciju.

Tako je provokatorima preostalo da pokušaju da sporadičnim akcijama izazovu nerede u čemu nisu uspeli.

Opozicija je poručila da neće odustati i da će proteste širiti širom Makedonije. Za danas su zakazani protesti u Skoplju i Strumici, a od sutra i u Kavadarcima i Kumanovu.

(Telegraf.rs / Tanjug)

 

 

 

Škotski pingpong na britanskim izborima

Koaliciona vlada sa SNP uzimala bi novac od Engleza i punila bi džepove Škota, smatra Dejvid Kameron

(politika rs)

 

Škotska i buduća zbivanja oko njene nezavisnosti biće u centru kombinatorike posle današnjih izbora za britanski parlament. Dok ankete pokazuju da laburisti i torijevci na nivou Velike Britanije vode „mrtvu trku”, Nacionalna partija (SNP), koja je predvodila kampanju za otcepljenje Škotske, na svom terenu će po broju glasova daleko nadmašiti obe tradicionalne stranke.

Pobeda bi škotskim separatistima mogla da donese pedeset mesta u britanskom parlamentu, pa bi takva partija bila vrlo privlačna za stvaranje koalicija da nije opredeljena za odvajanje od Velike Britanije. Ovako, laburisti i konzervativci jedni drugima prebacuju škotske loptice, pogotovo što su i jedni i drugi svesni da će prvi put posle više decenija britanski parlament i vlada ličiti na Evropu. Ni Konzervativna ni opoziciona Laburistička partija ne mogu da osvoje većinu, te će morati da prave koaliciju, najverovatnije sa više partija. Ali Laburistička partija izbegavaće da uđe u zvanično partnerstvo sa Škotskom nacionalnom partijom. To je juče potvrdio i čelnik laburista Ed Miliband, osvrćući se na upozorenja aktuelnog premijera Dejvida Kamerona da bi laburistička manjinska vlada uz podršku Škota bila „nelegitimna”. Ona bi velikodušno slala novac skupljen od svih poreskih obveznika u Škotsku, što bi oštetilo Engleze. Ili, kako to jasno kažu torijevci, engleskim novcem punili bi se škotski džepovi

Ukoliko pak Dejvid Kameron uspe da obezbedi drugi mandat, on bi 2017. morao da održi svoje obećanje i raspiše referendum o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji. Ako bi se većina tada izjasnila za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz evropske familije, proevropska Škotska bi imala razloga za raspisivanje novog referenduma o otcepljenju. Na njemu bi Škoti, kako se proračunava, glasali za otcepljenje od Velike Britanije i ostanak unutar Evropske unije.

Britanci danas izlaze na izbore čiji će se ishod znati tek u „drugom poluvremenu”, kada se bude odlučilo ko će uspeti da sastavi vladu.

Zavisno od partnera, buduća vlada na dnevni red bi mogla da stavi odustajanje od nuklearnog oružja, izlazak iz EU, čak i otcepljenje Škotske. A da li bi Velika Britanija mogla da ostane stalna članica Saveta bezbednosti UN ili članica NATO-a ukoliko postane krnja, pitanje je koje postavlja i Bi-Bi-Si u jučerašnjoj analizi.

Izbori bi mogli da promene i okruženje za investicije i da ugroze prestiž Londona kao globalnog finansijskog centra. Laburisti obećavaju da će povećati porez na luksuzne londonske palate i prihode stranih tajkuna sa sedištem u Britaniji. Dejvid Kameron je svojevremeno prostirao crveni tepih francuskim bogatašima koji su pred takvom pretnjom socijalističke vlade emigrirali u London.

Iz svih tih nejasnoća proizlazi i činjenica da je dan pred izbore u Velikoj Britaniji svaki peti stanovnik još neodlučan i ne zna kome da poveri glas. Ed Miliband navodi da će laburisti staviti narod na prvo mesto, vođa liberalnih demokrata Nik Kleg, partije koja je bila u dosadašnjoj koalicionoj vladi sa Kameronovim konzervativcima, obećava „stabilnost i pristojnost”, dok Dejvid Kameron tvrdi da još toga ima da se uradi kako bi se ojačala Velika Britanija.

Premijer plaši Britance da će laburisti stupiti u savez sa Škotskom nacionalnom partijom, dok Miliband obećava da neće trgovati sa škotskim nacionalistima. Za laburiste i konzervativce najugledniji koalicioni partner su liberalne demokrate, čiji se lider ne izjašnjava ko mu je miliji. Nik Kleg je rekao da će razgovarati sa partijom koja bude danas osvojila najviše mesta. Bilo da „pobede” konzervativci ili laburisti, Partiji liberalnih demokrata osigurano je važno mesto u vladi.

Ujedinjeno Kraljevstvo je poslednji put bilo u sličnoj situaciji pre 41 godinu, kada je u roku od sedam meseci dvaput imalo parlamentarne izbore. Tada su pobedili laburisti.

Zašto četvrtkom

U Velikoj Britaniji se od 1935. glasa četvrtkom, ali je tek 2011. to postao zakon. Neki veruju da je glasanje četvrtkom postalo tradicija jer je četvrtak u mnogim mestima pazarni dan, dok drugi tvrde da je takva praksa uvedena kako bi vikendom Britanci mogli nesmetano da idu na piknik. Petak nije pogodan za izbore zato što se tada isplaćuju nadnice, pa mnogi zaglave u krčmi. A četvrtak je zgodan i zbog toga što preko vikenda može da se sastavi vlada i da se sa novim rukovodstvom krene u iduću radnu nedelju.

(politika.rs)

 

 

DANAS JE ISTORIJSKI DAN ZA PUTINA:  zašto će mnogi Rusi proslaviti 7. maj!

Nakon 15 godina na vlasti Putin je dokazao jedno – da mu nije strano da ulazi u sukob sa izazovima i da, uglavnom po pravilu, iz njih izlazi kao pobednik

(telegraf.rs)

Vladimir Putin je 7. maja pre tačno 15 godina po prvi put postao predsednik Rusije, a na toj funkciji zamenio je Borisa Jeljcina. Putin je pre nego što je postao predsednik bio premijer Rusije.

Jedan od najmoćnijih ljudi na planeti tada nije bio previše poznat, a vlast je preuzeo u trenutku kada se Rusija borila sa teškom ekonomskom situacijom i strahovanjima od širenja bezvlašća.

Tada je goruće pitanje u Rusiji bila i kriza u Čečeniji, a Putin je najavio da će federacijom vladati čvrstom rukom. Takvim načinom istupanja Putin je stekao veliko poštovanje u Rusiji.

Nakon toga Putin se suočio i sa oligarsima, koji su krajem devedesetih godina 20. veka kroz novac generisali i veliku političku moć. Kada je “sredio“ probleme u sopstvenoj državi, Putin se preorijentisao na spoljnu politiku i već u startu ostavio jak utisak na lidere velikih svetskih sila.

– Gledao sam ga u oči, video sam da je iskren i da može da mu se veruje. Imali smo veoma dobar dijalog. Mogao sam da osetim da ima dušu – rekao je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, posle Samita u Sloveniji 2001. godine.

U to vreme Putina su čekali veliki izazovi kod kuće jer se dogodila nesreća sa podmornicom Kursk, kao i teroristički napad na školu u Beslanu. Bezbednosne snage i sam predsednik su bili na meti kritika zbog tih događaja, a kao problem koji nije bilo lako rešiti pojavio se i islamistički terorizam.

Sa druge strane, sa Zapada su stizale optužbe da Putin kontroliše oba doma parlamenta, sve političke partije, kao i da pritiska civilno društvo da mu se ne suprostavlja.

S obzirom da po ruskom ustavu nijedan predsednik ne može da ima tri uzastopna mandata, taj problem je Putin rešio tako što je postao premijer, dok je na njegovo mesto došao njegov bliski saradnik Dmitrij Medvedev.

Nakon toga počela je kriza u Ukrajini. Državni udar i dolazak na vlast proevropske struje u Kijevu, doveo je do odluke Moskve da anektira Krim, što je u narednim mesecima dovelo do eskalacije sukoba na istoku Ukrajine i serije optužbi sa zapada da je Rusija kriva za haos.

Sankcije sa zapada su dovele rusku ekonomiju na rub propasti, ali je ona počela da se normalizuje ove godine. Nakon 15 godina na vlasti Putin je dokazao jedno, da mu nije strano da ulazi u sukob sa izazovima i da, uglavnom po pravilu, iz njih izlazi kao pobednik.

(telegraf.rs)

 

 

TORNADO TUTNJI KROZ AMERIKU: Nestala struja, kuće su porušene!

 

Najmanje 29 tornada je zabeleženo u Nebrasci, Kanzasu, Teksasu i Oklahomi, saveznoj državi u kojoj su uništene brojne kuće

(telegraf.rs)

Središnjim delom SAD je prošlo oko 30 tornada u sredu, a kuće i stabla su uništeni! Za sada nema informacija o ljudskim žrtvama.

 

Najmanje 29 tornada je zabeleženo u Nebrasci, Kanzasu, Teksasu i Oklahomi, saveznoj državi u kojoj su uništene brojne kuće.

Video-snimak prikazuje velika razaranja u Oklahomi, uključujući i jednu opustošenu zgradu.

Aerodrom u Oklahomi je zatvoren, a središte grada je poplavljeno usled obilnih padavina.

Više od 10.000 domova u toj saveznoj državi je ostalo bez električne energije. Nacionalna služba je upozorila osobe zadužene za nadzor oluja i spasavanje da moraju “biti spremne”.

 

 

Zbog tragedije “Džermanvingsa” Evropska komisija planira da menja bezbednosne avio-propise

(blic.rs)

Evropska komisija zatražila je danas od Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) da razmotri izveštaj o uzrocima pada aviona kompanije “Džermanvings” na francuskim Alpima u martu, da bi se zatim odlučivalo o eventualnoj promeni propisa bezbednosti.

Prema preliminarnim podacima francuskih istražitelja, kopilot Andreas Lubic osumnjičen da je 24. marta namerno oborio avion na planinu.

Evropski komesar za transport Violeta Bulc zatražila je od EASA da razmotri sisteme zaključavanja vrata kokpita (pilotske kabine), pristup kokpitu i procedure izlaska, kao i sistem medicinskih provera pilota.

Na osnovu tih podataka EU će odlučiti o promeni propisa bezbednosti, navodi se u saopštenju Komisije.

EASA ima ovlašćenja da uspostavi propise koje sve evropske avio-kompanije moraju da poštuju.

 

 

Italijanska mornarica locirala potonuli brod u kome su se nalazili migranti

Brodovi italijanske mornarice locirali su danas ribarski brod koji se prevrnuo 18. aprila i u kome se nalazilo 800 migranata koji su izgubili život.

(blic.rs)

Koristeći sonare i podmornicu, mornarica je na morskom dnu locirala brod koji odgovara opisu potonulog plovila, preneo je AP.
U saopštenju italijanske mornarice se navodi da se brod nalazio na dubini od 375 metara.
Zvaničnik mornarice naveo je da se sa te dubine brod može podići, ali da je bilo kakva odluka o tome na sicilijanskom tužilaštvu koje sprovodi krivičnu istragu o smrti migranata, prenosi AP.
Nesreća ovog broda pokrenula je novi talas rasprava u Evropi o tome kako rešiti krizu migranata i zaustaviti njihove polaske iz Libije koje organizuju trgovci ljudima, navodi AP.

 

Italijanska mornarica naručila nove brodove za 3,5 milijarde evra

 

Italijanska mornarica poručila je za 3,5 milijarde evra šest patrolnih brodova koji se mogu koristiti za spasavanje na otvorenom moru, kao i brod za podršku u okviru programa obnavljanje flote.

 

Brodovi su naručeni od italijanskog brodograditelaj Finkatijerija (Fincantieri) i Finmekanike (Finmečanica) koja, između ostalog, proizvodi odbrambene sisteme.

 

Direktor Fikantijeri Đuzepe Boni naveo je danas u saopštenju da narudžbina “ima značajne geopolitčke implikacije s obnavljanjem uloge Italije u Sredozemlju”.

 

Patrolni brodovi su 129 metara dugački i potrebna im je posada sa 171 čovekom. Finkatijeri je naveo da su brodovi višenemanski i da se mogu koristiti za spasavanje, civilnu zaštitu, kao i za borbe. Prvi patrolni brod će biti isporučen 2021.

(blic.rs)

 

 

 

 

Share.

About Author

Leave A Reply


Get Widget