Press Pretres 16.04.2015.

0

Socijalni rad sa džihadistima

Zbog brojnih povratnika sa ratišta u Siriji, nemačka policija i tužilaštvo rade na ivici kapaciteta. Zbog toga se sve veća pažnja posvećuje prevenciji – socijalnom radu među potencijalnim islamistima.

(dojce vele)

 

Problem je sve veći i veći. Pre samo dve godine nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka registrovala je 40 radikalnih islamista koji su otišli da se bore u Siriju. Godinu dana kasnije bilo ih je 320. Obaveštajne službe trenutno barataju podacima o oko 650 onih koji su otišli u Siriju. Mnogi od njih su se na to odlučili nakon što su u internetu gledali propagandne video-snimke „Islamske države“ na kojima se ona „hvalila“ počinjenim zločinima.

Oko trećina tih osoba već se vratila u Nemačku. Za organe bezbednosti to predstavlja veliki izazov. U zajedničkom Centru za odbranu od terorizma, eksperti iz policije, obaveštajnih službi, državnog tužilaštva i drugih državnih ustanova, zajednički procenjuju potencijalnu opasnost koju predstavlja svaki od „povratnika“. Na osnovu toga se procenjuju i mere koje bi trebalo poduzeti. Da li sa njima obaviti razgovor? Da li je potrebno preduzeti mere prisluškivanja ili praćenja?

Nadzor je nemoguć

Aktivnosti organa bezbednosti imaju svoje granice. Za puno praćenje neke sumnjive osobe potrebno je angažovati 20 do 30 ljudi. Savezni zavod za kriminal procenjuje da u Nemačkoj trenutno boravi oko 300 osoba iz takozvanog „islamističkog spektra“ koje su potencijalni izvršioci terorističkih napada.

„Kada bismo tvrdili da se sve te osobe prate, to bi bilo bacanje prašine u oči javnosti“, kaže Ulf Kih, zamenik predsednika Saveza nemačkih kriminologa i šef policije u gradu Braunšvajgu. „Policija logistički uopšte nije u stanju da obavi tako obiman posao.“

Uz sve to postoje i pravna ograničenja delovanja policije. U saveznoj državi Donja Saksonija policija ne sme više da vrši nasumične kontrole, odnosno kontrole bez konkretnog povoda. Posledica toga jeste da policija više ne može da zaključi ko su osobe koje se sastaju na mestima koja su poznata okupljališta islamista.

Povratnici iz Sirije u Nemačkoj često moraju da budu spremni na sudske procese. Nemačko državno tužilaštvo trenutno vodi istrage protiv više od stotinu takvih osoba. Tome bi trebalo dodati još i istrage koje vode tužilaštva pojedinih saveznih nemačkih država. Tužioci su pred velikim problemom kako dokazati krivična dela počinjena u regionima gde je nemoguće sprovesti istragu.

Ipak, čak i kada se džihadisti osude na višegodišnje kazne, kao što je to u decembru 2014. bio slučaj u Frankfurtu, to ne rešava problem, već samo može da ga dodatno uveća. „Što više presuda, to više takvih osoba završava u zatvorima“, kaže Marvan Abu-Tam, koji je u policiji savezne države Rajnland-Pfalc zadužen za „politički motivisan kriminal“. „Da li će te osobe na taj način dobiti priliku da radikalizuju i druge zatvorenike?“, pita se on. Taj fenomen isuviše je nov da bi se sa sigurnošću moglo odgovoriti na pitanje da li su mladi „na stranputici“ koji se nađu u zatvorima, naročito prijemčivi za radikalne ideje. (dojce vele)

 

Islamističke grupacije odavno u svojim priručnicima savetuju svoje pristalice da, ako se nađu u zatvoru, taj boravak iskoriste za regrutaciju ostalih zatvorenika. Islamisti koji se nađu u zatvoru imaju i pomoć organizacije „Ansarul Aser“.

Zato se u organima bezbednosti nametnulo uverenje da krivično gonjenje radikala samo po sebi nije dovoljno da bi se suprotstavilo džihadistima, navodi Marvan Abu-Tam. Umesto toga, potrebna je sveobuhvatna strategija koja podrazumeva savetodavnu pomoć, programe za one koji žele da istupe iz takvih pokreta i druge forme socijalnih programa.

Predavanja u školama

Savetovalište „Mreža za prevenciju nasilja“ (Violence Prevention Network –VPN) ima različite ciljne grupe, navodi šef tog savetovališta Tomas Mike. To su na prvom mestu „ugrožene kategorije mladih“, mladih kod kojih postoji opasnost da počine nasilna dela. U takve se ubrajaju i povratnici iz Sirije. „Postoje i grupe mladih ljudi koje se nalaze u problematičnom okruženju i kod kojih počinju da se formiraju radikalne ideje. S njima radimo preventivno“, kaže Mike. „Mreža za prevenciju nasilja“ u tu svrhu organizuje seminare u školama na kojima se objašnjava kako ektsremističke grupacije vrbuju i instrumentalizuju mlade. „Mnogi mladi imaju religiozni identitet, ali su ‘analfabete’ kada je u pitanju njihova religija“, navodi šef Mreže Mike. On i njegovi saradnici pokušavaju da pokažu mladima da je njihova religija u potpunoj suprotnosti sa ekstremizmom.

Postoje i aktivnosti na „deradikalizaciji“. „Mreža za prevenciju nasilja“ je u pojedinim slučajevima pomagla roditeljima koji su organizovali povratak svoje dece iz Sirije. „Kada stignu u Nemačku, odmah počinjemo da radimo s njima“, kaže Mike. Savetnici pokušavaju da ih stave u novo okruženje, da uspostave nove kontakte, sa njima se radi na pravljenju planova za budućnost u kojoj, umesto džihada, glavnu ulogu ima završetak školovanja ili izučavanje zanata. „U razgovorima s njima tražimo i odgovor na pitanje šta je od onoga što su činili u skladu sa islamom.“

Savetovalište iza rešetaka

Savetnici i ne žele tačno da znaju šta su to povratnici radili „tamo odakle su došli“. „U suprotnom, dolazimo u poziciju da pred sudom moramo da dajemo izjave kao svedoci. Tako ne možemo da obavljamo posao pedagoga“, objašnjava Mike. Ukoliko povratnici budu osuđeni, onda se savetodavni rad aktivista Mreže nastavlja i iza rešetaka. „Bez obzira na to šta se desi, ne ostavljamo ih same. Želimo da i u zatvoru bude moguće sprovesti proces deradikalizacije.“

Istovremeno, savezna nemačka država Severna Rajna-Vestfalija u tri grada sprovodi probni program prevencije protiv nasilnog salafizma. Osim toga, Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka podržava one koji žele da napuste salafističku scenu i u potrazi su za poslom.

(dojce vele)

 

SAMIT G7

„Zašto gospodin Lavrov nije ovde?“

Prvi dan samita G7 (bivša grupa G8) prošao je zapravo u znaku sastanka G6 – bez američkog učesnika. Džon Keri je u međuvremenu stigao u Libek, ali njegov kolega iz Rusije Sergej Lavrov neće doći.

(dojce vele)

List Libeker nahrihten koji izlazi u gradu-domaćinu samita, ovako opisuje prvi dan skupa: „Crne limuzine pristižu sa aerodroma u centar grada, gradska skupština je okićena zastavama, ulice su blokirane, a kroz stari grad prolaze demonstranti. G7: ovakav dan Libek još nije doživeo. Grad je u groznici samita – i pokazao se kao dobar domaćin. Čak su i protesti bili šareni i mirni tokom čitavog dana i tek uveče je došlo i do nereda u kojima je bilo povređenih i uhapšenih.“

„G7, ministri spoljnih poslova sedmorih najvažnijih industrijskih zemalja, doveli su svetsku politiku u Hanseatski grad. Grad lepote i duha – tako je socijaldemokratski ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer nazvao Libek kada je primio svoje kolege iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Kanade i Japana, kao i opunomoćenicu EU za spoljne poslove Federiku Mogerini. Bila je to svečanost sa večerom…“

…kojoj, međutim nije prisustvovao i američki ministar spoljnih poslova Džon Keri – on samit dolazi dan kasnije…

„pa onda može da se pristupi „teškom sadržinskom radu: kako da se uspostavi mir u Ukrajini; kako zaustaviti teroriste IS; šta će biti od nuklearnog sporazuma sa Iranom?“

„Tri hiljade demonstranata uopšte nije zadovoljno politikom država G7 – policija prenosi da se na protestu okupilo samo 1.800 građana. Tokom dana je sve bilo mirno, a posle 19 sati raspoloženje se promenilo. Demonstracije su tada već bile zvanično završene, ali je više stotina pripadnika takozvanog Crnog bloka pošlo ka gradskoj skupštini, a čuli su se i povici: opkolimo zgradu!“

„Ali, dotle nije došlo. U gradu je stacionirano 3.500 policajaca koji nisu nikom dozvoljavali ni da se približi zgradi skupštine. Izazivači nereda su se na putu ka njoj sukobili sa policijom. Letele su flaše, kamenje i rakete, a u ulici Brajteštrase došlo je i do žestokih scena. Jedan kontejner za smeće je zapaljen… na kraju je na jednom uglu policija okružila oko sto demonstranata i držala ih tako oko pola sata, a onda se situacija smirila.“ (dojce vele)

„Inače, tokom dana je u gradu bilo mirno kao retko kada. Mnoge radnje nisu ni otvorene, a ostale su radile samo do podneva – jer nije bilo kupaca. Neki stanari su iskoristili šansu da fotografišu ulice starog grada bez automobila – to je poslednji put viđeno za vreme naftne krize 70-ih godina. Štajnmajer je u grad stigao još oko 12 sati i rukovao se sa radoznalcima okupljenim oko ograda kojima je zatvoren prilaz centru, diskutovao je sa učenicima i upisao se u knjigu žalosti povodom smrti pisca Gintera Grasa“, piše list Libeker nahrihten.

U nedostatku politički relevantnih sadržaja i portal NTV je pokušao da izvuče iz prvog dana samita neke interesantne momente; autor izveštaja je zaključio da će najatraktivnije biti pominjanje Rusije, iako ona ne učestvuje na sastanku. Evo kako izgleda njegova slika popodneva 14. aprila u Libeku:

„Pitanje za Frank-Valtera Štajnmajera je zvučalo kao optužba: Zašto gospodin Lavrov nije ovde? – želela je da zna jedna učenica. Štajnmajer je odgovorio na svoj uobičajeno miran i precizan način. Objasnio joj je da isključenje Rusije iz grupe vodećih industrijskih zemalja nije samo sebi cilj i da do njega nije došlo da bi Rusija bila izolovana. Naprotiv, ono Rusiji ne da mira.“

„Ali, pre toga je Štajnmajer dao još bolji odgovor na to pitanje, i to izveštavajući novinare o tome kako je protekao njegov sastanak sa kolegama po dužnosti iz Rusije, Francuske i Ukrajine – održan dan ranije. Nemački ministar spoljnih poslova je rekao da jezik diplomata na takvim sastancima nije baš tako diplomatski kao što to mnogi zamišljaju, već da se razgovara veoma oštro. A jasno je sa kim se to tako oštro razgovara – sa Sergejem Lavrovim, Rusom u ekipi.“

„Na sastanku G7 bi sve trebalo da bude drukčije“, nastavlja izveštač NTV: „Tu sedam najvažnijih industrijskih zemalja i EU hoće da usklade svoje politike – i to u poverljivoj atmosferi. Zapadni ministri spoljnih poslova u međusobnoj komunikaciji neguju drugarski odnos. Mnogi se poznaju već godinama. Nov u društvu je ove godine samo Kanađanin Rob Nikolson. Štajnmajer ga je drugarski pozdravio sa: Hallo, I am Frank. Posle se i Nikolson njihao u ritmu rustikalnih pesama moreplovaca koje je izvodio hor u Gradskoj skupštini. I kada su se ministri nameštali za fotografisanje, iz pozadine se čulo: Bye, bye, my Love. Moglo je da se razume i kao: Bye, bye, Lavrov“, prenosi NTV.

(dojce vele)

 

 

Predsjednik RS Dodik prvi put u Potočarima

(radio slobodna evropa)

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik posjetio je danas Memorijalni centar Potočari i položio cvijeće na mjesto spomenika za žrtve genocida.

Ovo je Dodikova prva posjeta.

Dodik je izjavio kako treba poštovati sve žrtve, ali istinu o Srebrenici treba ispitati i detaljno istražiti.

“Nažalost politika je umiješana u sve dogadjaje, pa i ovaj u Srebrenici”, kazao je Dodik.

Srpske snage pod zapovjedništvom Ratka Mladića ubile su više od 8 tisuća dječaka, odraslih mučkaraca i staraca nakon ulaksa u UN-ovu zaštićenu zonu u julu 1995.

(radio slobodna evropa)

 

“Kosovo i Bosna su Irak Evropske unije”

 

Evropska unija je na Kosovu i u Bosni napravila političku elitu koja joj duguje, jer su i nastali zahvaljujući njenoj intervenciji, piše portal “Spajkt” i poredi ove dve teritorije sa Irakom. (politika.rs)

“Na Kosovu, kao i u Bosni, zapadna intervencija je kreirala ove države i jedina je sila koja sprečava njihov raspad. EU je u njima napravila političku elitu koja joj duguje, jer su i nastali zahvaljujući njenoj intervenciji. Demokratski procesi u ovim zemljama su pozornica na kojoj se upravlja bez stvarnih političkih procesa i bez njihovih građana. Pošto je uspostavila političke sisteme i poslušnu elitu u njima, EU vlada ovim državama uz pomoć netransparentnog birokratskog sistema, koji im omogućava da uvek mogu da negiraju da bilo šta kontrolišu.”

 

Ovo je pasus iz teksta objavljenog na britanskom internet portalu „Spajkt” pod naslovom „Kosovo i Bosna su Irak Evropske unije”, koji se bavi stanjem u državama koje su nastale međunarodnom intervencijom i koje su i dalje pod međunarodnom upravom.

 

Praveći paralelu sa Irakom (pojavom ID i sprovođenjem taktike „spržene zemlje”), pri čemu je „danas opšteprihvaćeno gledište da je intervencija 2003. godine bila katastrofa za tu zemlju”, autorka Tara Makormak, koja je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lesteru, naglašava da, iako se vodi zanemarljiva javna rasprava o intervencijama EU u Bosni i na Kosovu, „ovi slučajevi jasno pokazuju probleme sa intervencijom i nametanjem spoljnih pravila”.

 

– Oba slučaja su značajna zato što su, kao i Irak, naširoko predstavljeni kao uspešni primeri intervencije i postintervencionističkih vlada. Pa ipak, i Bosna i Kosovo propadaju. Kao što se desilo u Iraku, EU je postavila fasadu demokratije u obe države, u kojima vladaju političke elite koje je korumpirala EU – prenosi ovaj portal, koji se zalaže za pisanje bez cenzure.

 

Opisujući Bosnu kao zemlju koju su posle raspada Jugoslavije stvorile SAD i EU, u članku se naglašava da njome 20 godina posle rata i dalje rukovode visoki predstavnici EU – u suprotnom bi se raspala. Slična situacija je i sa Kosovom, koje, kako piše „Spajkt”, postoji jedino zahvaljujući tome što je „1999. godine NATO krenuo u rat, pružajući vojnu podršku OVK da se otcepi od Srbije”.

 

A danas na Kosovu i Metohiji jedva sastavljena vlada – jedva i vlada, dok se svi politički potezi odvijaju uz pomoć konaca koje vuku strani predstavnici u Prištini. Lider Demokratske partije Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači, koalicioni partner kosovskog premijera Ise Mustafe iz Demokratskog saveza Kosova, pre neki dan je najavio nove predsedničke izbore.

 

A zašto se Tači uopšte bavi predsedničkim izborima? Zato što je prilikom šestomesečnih pregovora o formiranju vlade, pošto je opozicija odbijala čak i da pregovora sa njim, jedna od opcija koju su „nabacili” zapadni ambasadori u Prištini bila ta da Tači ne bude premijer, iako je njegova stranka osvojila najviše glasova – već predsednik.

 

Zato je Tači na vreme krenuo sa kampanjom da na mesto predsednika, koje mu je i obećano, dođe glasovima građana, a ne skupštine Kosova. Ali ne zbog široke podrške građana, nego zbog širih ovlašćenja koja bi mu pripala. Ali da bi postigao svoj cilj i dobio ih, kosovska skupština mora da izglasa izborne reforme. (politika.rs)

 

Tačijeva stranka i on sam, koji je sada „samo” ministar spoljnih poslova, osećaju se ugroženo jer koalicioni partner pokušava da dominira političkom scenom zbog funkcije premijera koju ima. I zato ne treba gubiti vreme. Promenu ovlašćenja Tači traži jer bi u suprotnom, ako bi postao predsednik sa sadašnjim ovlašćenjima predviđenim za tu funkciju, bio kao engleska kraljica, bez realnog uticaja na vladajući sistem, pa bi i njegova stranka postala gubitnik u vladajućoj koaliciji.

 

I dok se u Prištini bave političkom kombinatorikom, a čak se posle Briselskog sporazuma normalizuju i odnosi Kosova i Srbije, kako autorka „Spajkta” primećuje, ostaje jedan problem – tamo više niko ne želi da živi. Ona podseća da je od početka godine oko 50.000 kosovskih Albanaca (od oko 1,8 miliona stanovnika) napustilo Kosovo tražeći azil u Nemačkoj i drugim zemljama.

 

– Na Kosovu je 60 odsto mladih nezaposleno. To je mala država kojom rukovodi klika reketaša i ubica, zemlja u kojoj nema ekonomskog plana, već samo ličnog bogaćenja – piše autorka i naglašava da se Euleks, najveća evropska misija, kao direktan akter odmah uključio u sve korupcionaške skandale.

 

Umesto da ispune svoje zadatke: istraže i procesuiraju ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal, ispostavilo se da su pripadnici Euleksa prikrivali korupciju u sopstvenim redovima.

 

– Međutim, kao što smo videli u Iraku, prave posledice ove vrste spoljne vladavine ne mogu biti sakrivene. Građani glasaju nogama, bežeći iz zemlje ili postaju ogorčeni i protestuju. U Iraku, kao i u Bosni i na Kosovu, kada bi građani uzeli svoju budućnostu svoje ruke, stvari bi mogle da krenu nabolje – zaključuje Tara Makormak, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lesteru.

(politika.rs)

 

 

 

Ksenofobična desnica preti smrću nemačkim političarima

(blic.rs)

Da li nemački političari koji se zalažu za prihvat azilanata ili agituju protiv antislamskog udruženja “Pegida” moraju da računaju sa pretnjama i zabrinu se za sopstveni život, pitanje je koje postavlja nemačka štampa, navodeći da aktuelni slučaj šefa pokrajinske vlade Tiringije Boda Ramelova nije usamljen.

Ramelov, prvi šef jedne pokrajinske vlade iz redova partije Levica, naslednice bivših istočno-nemačkih komunista, dobija, naime, zbog svog angažmana za izbeglice i toleranciju, pretnje smrću – mejlovima, pismima i na “fejsbuku”, a nedavno je u njegovu kancelariju stigla i jedna pošiljka sa belim prahom.
“Neću dozvoliti da to na mene utiče…”, rekao je Ramelov i naglasio da su sigurnosne mere pojačane i da je činjenica da se te pretnje povećavaju, uvek kada se radi o temama vezanim za smeštaj izbeglica.
U međuvremenu se pokazalo da Ramelov nije usamaljen i da sve više političara govori o neprijatnostima, pa je tako i bivši predsednik Bundestaga, Volfgang Tirze, socijaldemokrata, dobio pretnje smrću zbog angažmana za toleranciju i protiv “Pegide”.
On je, između ostalog, dobio i pismo u kome jedan čovek izražava “nadu” da će ga građani, posle jednog atentata, poput onog u Parizu, “po kratkom postupku obesiti”, dok mu jedan drugi “želi” “sporu i užasnu smrt”.
Zamenik predsednika Bundestaga Petra Pau iz partije Levice, koja se u svom izbornom okrugu u Berlinu zalaže za prihvat izbeglica, dobijala je proteklih meseci takođe više pretnji smrću. (blic.rs)

 

Pretnje su najčešće stizale iz “Građanskog pokreta Marcan”, čiji članovi su, kako se navodi, aktivni u okviru ekstremno-desne Nacionaldemokratske partije (NPD) i demonstriaju ponedeljkom protiv prihvata izbeglica.
Neonacisti su Petri Pau pretili na forumu “fejsbuka”, a jednom su, pre izvesnog vremena, desničari iznenada promenili pravac demonstracija ponedeljkom i prošli pored njene kuće, ispred koje su se zadržali i minutima skandirali rasističke parole.
“Bilo je sablasno”, rekla je Pauova, koja je u to vreme bila u kući. Dan posle demonstracija, ona je dobila pretnju i preko “tvitera”.
“Da li Vam je sada bolje ili bi mi trebalo i sledeće sedmice još jednom da prođemo pored Vas?”, glasilo je pitanje desničara.
Pre izvesnog vremena gradonačelnik do tada potpuno nepoznatog mesta, Markus Nirt, podneo je ostavku zbog pretnji desničarskih demonstranata.
Nirt je podneo ostavku na mesto počasnog gradonačelnika Treglica, mesta oko 160 kilometara južno od Berlina, jer su lokalne vlasti odbile da zabrane marš desnicarske NPD, stranke o čijoj se zabrani godinama “lome koplja” i koja se sada protivi planovima za smeštaj azilanata.

NPD je zapretila da će marširati do Nirtove kuce, a protest je otkazan pošto je on podneo ostavku.
Prvi gradonačelnik Magderburga, socijaldemokrata Luc Trimper, posle više pretnji smrću ima ličnu zaštitu, a šef vlade Saksonije, pokrajine bujne lepote i burne prošlosti koja muku muči sa desničarima i neonacistima, Stanislav Tilih, ugasio je zbog uvreda svoj “fejsbuk”.
Demohrišćanin Tilih je prvi Lužički Srbin koji se u politici vinuo tako visoko i važi za omiljenog i uspešnog političara.
U poštanskom sandučetu opunomoćenika nemačke vlade za pitanje izbeglica Ajdan Ezoguz, političarke turskog porekla iz redova socijaldemokrata, dolaze pisma u kojoj joj “obećavaju” da je “prvo drvo njeno”, a i generalni sekretar Socijaldemokratske partije Nemačke Jasmin Fahimi dobila je jedno pismo koje počinje sa “gospođo strankinjo, prljava svinjo”.
Političar partije Zeleni Omid Nouripour, poreklom Iranac dobija, takođe, preteće mejlove i pisma i kaže da njemu prete različiti ljudi, ne samo islamofobi, već i neonacisti, protivnici stranaca u Nemačkoj, islamisti, ali i pristalice tvrde linije u Iranu.

(blic.rs)

 

ZRAČNI RAT NATO-A I RUSIJE NA NEBU IZNAD EUROPE ‘Dosta je da samo jedan pilot donese krivu odluku…’

Jutarnji.hr

Iako u zapadnim medijima redovito čitamo izvještaje o upadima ruskim zrakoplova u zračni prostor baltičkih zemalja i Ujedinjenog Kraljevstva, slični incidenti događaju se i iznad ruskog zračnog prostora.

Prošlog je tjedna ruski lovac presreo američki špijunski zrakoplov koji je bio na putanji prema ruskoj granici, što je glasnogovornik Pentagona Mark Wright proglasio ‘nesigurnim i neprofesionalnim.

– Neoprezna akcija jednog pilota imala je potencijal eskalirati tenziju između država, izjavio je tada Wright.

U Estoniji, američki zrakoplovi F-16 izvode vježbe bombardiranja vrlo blizu ruske granice, a Associated Press javlja kako koriste bojevu municiju u svojim M-61 topovima, premda su bombe dimne.

– Ako jedan zapovjednik ili jedan pilot napravi grešku ili donese krivu odluku u ovoj situaciji, moglo bi biti ranjenih ili poginulih, i visok rizik od eskalacije koju bi bilo jako teško zaustaviti, rekao je Ian Kearns, direktor Londonskog think tanka European Leadership Network.

Stalni ruski predstavnik pri NATO-u Aleksandar Gruško jučer je upozorio kako sve veći broj NATO-ovih letova prolazi blizu ruskih granica.

– Danas možemo vidjeti naglo povećanje aktivnosti NATO-a. NATO ne bi trebao biti iznenađen što pratimo i presrećemo te avione kako bi ustvrdili svrhu njihovog prisustva u blizini naših granica, izjavio je Gruško.

I dok ruski izvori ipak ne spominju brojke već samo izolirane incidente, glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg navodi kako su zrakoplovi NATO-a u 2014. godini čak 400 puta polijetali zbog presretanja ruskih borbenih aviona.

(jutarnji.hr)

 

 

Napad na internet-dominatora

Evropska komisija podnela je žalbu kompaniji Gugl (Google) optužujući je da zloupotrebljava svoj dominantan položaj u pretraživanju internet. Većina nemačkih listova ocenjuje da je bilo krajnje vreme za takvu odluku.

(dojce vele-izdvojeno iz njem.stampe)

 

Handelsblat (Diseldorf): Bilo je i vreme za optužbe. Evropska unija nastoji da unese svetlo u mračan svet specijalista za podatke koji svoje algoritme čuvaju kao najveću dragocenost i toliko dominiraju onlajn-tržištem, da bi jednoga dana, pored svoje nadmoćne platforme Jutjub, mogli da preuzmu i posao medijskih agencija. Napad evropske komesarke zadužene za konkurenciju Margarete Vestager je, dakle, znak emancipacije Evropljana nasuprot prekomorskih internet-dominatora, koji svoje kolonije mogu da iskorišćavaju kroz veliku zaradu i najniže poreske stope i koji kroz mešavinu divljenja i straha parališu političke instance.“

Frankfurter rundšau: „Pa konačno. Posle skoro pet godina istrage, Evropska komisija se usudila da stane na put internet-gigantu Guglu, ali ne dovoljno odlučno. Gugl, Amazon i Fejsbuk su kompanije kod kojih je neophodno postavljanje novih merila. One su izgradile sisteme sa mnoštvom međusobno povezanih službi. One sakupljaju i analiziraju velike količine podataka, što im omogućava da svoju poziciju na tržištu dalje nadograđuju. Nove kompanije jedva da tu imaju neke šanse. Gugl, Fejsbuk i drugi, kao i vodeće kompanije u oblasti telekomunikacija i energetike, moraju zato da nadgledaju nadležne službe. One moraju da obelodane prikupljene podatke. Umreženost službi mora biti suzbijena. Mnogo toga što je postalo praksa zapravo ne bi trebalo da postoji. Samo tako konkurentnost može ponovo da zaživi.“

Di velt (Berlin): „Spor u vezi sa tržišnom dominacijom Gugla, lako bi mogao da se okarakteriše kao konflikt interesa između Amerike i Evrope. Evropska komisija međutim ne bi smela da se rukovodi tom perspektivom kada zaoštrava pitanje zloupotreba Gugla. Zadatak komisije jeste da se pobrine za tržište koje funkcioniše. Optužba da Gugl zloupotrebljava moć koju ima na tržištu je teška. Radi se pre svega o favorizovanju sopstvenih službi prilikom pretraživanja na internetu. Guglov argument da je konkurencija udaljena na samo jedan klik mišem, ne vredi. Ne postoji konkurent koji je slično postavljen. Sve dok je konkurencija onesposobljena, Gugl se mora kritikovati. Dokle god je Gugl dominantan na tržištu, on mora da se pridržava pravila igre.“

O intervenciji Evropske komisije protiv američkog internet koncerna Gugl, austrijski Di Prese piše: „Gugl nudi orijentaciju u globalnom umrežavanju koje je postalo nepregledno. To što se izlistava ili ne izlistava, odlučuje o ekonomskoj i privatnoj sudbini, ali i o perspektivi društva. […] Onaj ko je osetljiv na Gugl, na kraju krajeva ima samo jednu mogućnost: mora da stvori bolju konkurenciju. Sasvim je moguće da za koju godinu Gugl, kao nekada Jahu (Yahoo), bude potisnut sa tržišta. Za to u EU nije neophodna samo borbena Evropska komisija, već i želja da se promovišu digitalne inovacije. Potrebna je samosvesna kompanija i isti takvi konzumenti, koji preispituju svoji korisničku praksu.“

Noje cirher cajtung kritikuje pretnje Evropske komisije: „Onome ko ne želi da pretražuje putem Gugla, rado će pomoći Majkrosoftov Bing ili Jahu. Varijante za operativni sistem za Androide su Majkrosoftov Vindous i Epl. Zato je sve intenzivnija istraga Evropske komisije pogrešno usmerena i deluje kao intervencija. Nasuprot američkim IT-kompanijama kao što su Epl, Gugl, Majkrosoft, Jaho ili Fejsbuk, danas stoji najmanje pet giganata koji u svakom trenutku mogu da napadnu, a to i čine. Evropska komisija pokušava da reši probleme, koje reguliše samo tržište.“

(dojce vele-pisanje njem.stampe)

 

 

 

Share.

About Author

Leave A Reply


Get Widget