Press Pretres 09.04.2015.

0

 

Onaj ko je u EU, taj nije neutralan

Nemački državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot u intervjuu za DW govori o evropskim perspektivama za Zapadni Balkan, saradnji sa vladom Srbije i tome koliko stav Beograda prema Moskvi utiče na odnose sa EU.

Dojče vele: Gospodine Rot, prvi komesar Evropske unije za proširenje Ginter Ferhojgen je 2004. imao priliku da u EU primi deset zemalja, dvojica njegovih naslednika su u ime evropske porodice pozdravili tri nove zemlje-članice, a aktuelni komesar Johanes Han je odmah na početku svog mandata najavio da se u narednih pet godina u EU neće primati nove zemlje. Može li se, s obzirom na takav razvoj događaja, još uvek govoriti o konkretnoj perspektivi učlanjenja za zemlje Zapadnog Balkana?

Mihael Rot: Jasna EU-perspektiva, dakle naša ponuda za članstvo u Evropskoj uniji, i dalje stoji. Međutim, to nije samo u rukama Unije. I oni koji snose političku i ekonomsku odgovornost, kao i civilna društva zemalja-kandidata, odlučuju o tome da li su u stanju i hoće li biti spremni da ispune odgovarajuće kriterijume koji su uslovi za članstvo.

Ali kada se u Briselu nedvosmisleno kaže da u narednih pet godina nijedna zemlja neće biti primljena, onda se u nekim balkanskim zemljama širi strah od „trajne kandidature“. Možete li razumeti taj strah?

Želim da ohrabrim zemlje Zapadnog Balkana koje žele da postanu deo Evropske unije. Nesumnjivo je da je put pred njima težak, ali se isplati krenuti njime. Mi nismo samo ekonomska zajednica, već pre svega zajednica vrednosti. S obzirom na teška iskustva u pristupnim pregovorima proteklih decenija, procese približavanja Evropskoj uniji intenzivno fokusiramo na pitanja vladavine prava, demokratije, saradnje na području pravosuđa, nezavisnih medija, ali i na rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja. To je tako i to je u potpunosti ispravno. To ujedno znači da bi se odmah na početku trebalo prihvatiti najtežih pitanja. Pritom tu i tamo može da se pojavi frustracija zato što za mnoge, tobože, nije vidljiv napredak. Za to imam razumevanje, ali istovremeno svim mojim sagovornicima poručujem: ako se najveće i najteže kamenje odmah na početku makne u stranu, onda je put kojega se ide ka EU lakši.

Proteklih meseci se, međutim, geopolitički dosta toga promenilo u Evropi. Mnogi u Nemačkojsada smatraju da se Zapadni Balkan nalazi u trouglu između Brisela, Moskve i Ankare. Da li je to zaista nova situacija koja bi mogla da donese sasvim novi razvoj događaja u procese približavanja Evropskoj uniji?

Sve države Zapadnog Balkana donele su stratešku odluku o budućnosti u Evropskoj uniji. Proširenje EU nije samo u interesu država Zapadnog Balkana, već i u našem sopstvenom interesu. Među stanovništvom EU se može uočiti određena zasićenost od proširenja i naša je obveza da neprestano ukazujemo na naš sopstveni interes za to da Zapadni Balkan uskoro bude deo Evropske unije – ako budu ispunjeni uslovi. U pravu ste: geopolitička situacija, odnosno spoljnopolitičko i bezbednosno-političko okruženje postalo je nesigurnije. Nama je u interesu stabilna, mirna i demokratska Evropa. Upravo ta očekivanja povezana su sa perspektivom za Zapadni Balkan. Kad te zemlje budu deo Evropske unije, i mi ćemo od toga profitirati, jer se radi o sigurnim, stabilnim, demokratskim i zemljama privrženim vladavini prava.

Kako ocenjujete aktuelne odnose Nemačke i Srbije i saradnju sa premijerom Vučićem? Naime, još uvek postoje jasne razlike u pogledu Kosova.

Dobro sarađujemo sa sadašnjom srpskom vladom, ali očekujemo od nje i da jasno stane iza evropskog kanona vrednosti kao i ofanzivno obezbeđivanje odgovarajućih pretpostavki za pristupanje, a to znači – jačanje praven države i suzbijanje korupcije.

Govorili ste o jasnim očekivanjima nemačke vlade. Da li u njih spada i priznavanje Kosova?

Imamo sporazum o normalizaciji između Kosova i Srbije. On mora da se sprovede. Mi to ne radimo da bi Srbiju maltretirali na bilo koji način, već zato što cela Evropska unija profitira od dobrosusedskih odnosa. Uzmimo primer Kipra. Mi smo sa članstvom Kipra uvezli regionalni konflikt u EU i on je još uvek nerešen. To opterećuje sposobnost delovanja Unije. Stoga svaki regionalni konflikt koji se reši pre pristupanja Evropskoj uniji predstavlja dobitak i za region i za celu EU. I – da se posebno osvrnemo na konkretan konflikt – dobitak i za Kosovo i za Srbiju.

Sadašnja Vlada Srbije ne učestvuje u sankcijama prema Rusiji. Koliko će to uticati na približavanje Evropskoj uniji?

Stalno ponavljamo srpskim partnerima: u pristupanje i pregovore o pristupanju spada i spremnost da se sve više preuzimaju i spoljnopolitički i bezbednosni dogovori Evropske unije. Meni je jasno da postoje posebne kulturne, religiozne i istorijske veze između Srbije i Rusije. Niko ne očekuje da se Srbija okrene protiv Rusije, ali s pravom možemo očekivati da se Srbija bez bilo kakve sumnje opredeli za naše evropske vrednosti i da ih praktikuje, neguje i brani u političkoj svakodnevici.

Da li to znači da bi neutralna Srbija, koja otvoreno neguje prijateljstvo sa Moskvom bila prihvatljiva i za Nemačku?

Onaj ko je u EU, taj nije neutralan. Imamo zajednički stav i u njega spada i spremnost da se dogovorimo o zajedničkom stavu prema Rusiji. To, međutim, ne znači da se prekinu posebne istorijske, kulturne i privredne veze sa drugom zemljom, recimo sa Rusijom. Ni mi, uprkos sankcijama, nismo zamrzli svoje odnose sa Rusijom. Baš suprotno, mi hoćemo da razgovaramo sa Rusijom i ruskim rukovodstvom. Ali nikada se ne sme steći utisak da se bliskost sa Rusijom suprotstavlja bliskosti sa Evropskom unijom.

Poslanik socijaldemokrata (SPD) Mihael Rot od decembra 2013. godine je državni sekretar za evropska pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

(DW)

 

Rast vanjskotrgovinske razmjene BiH u 2014.

(slobodna evropa)

Vrijednost vanjskotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine u 2014. godini iznosila je 24,88 milijardi konvertibilnih maraka (KM), što je za 1,33 milijarde više nego prethodne godine, saopštilo je danas Vijeća ministara BiH.

Uvezena je roba u vrednosti od 16,20 milijardi KM, što je za 6,78 odsto više u odnosu na 2013., dok je izvoz porastao za 3,62 odsto, na 8,68 milijardi KM.

Trgovinski deficit BiH u 2014. godini iznosio je 7,52 milijarde KM, što je za 10,69 posto više nego 2013.

BiH je najviše izvozila u Njemačku, Italiju, Hrvatsku, Srbiju, Austriju, Sloveniju, Crnu Goru, Tursku, Mađarsku i Švajcarsku. Izvoz u te zemlje učestvovao je sa 75,97 posto u ukupnom izvozu iz BiH.

U 2014. Bosna i Hercegovina je najviše uvozila iz Njemačke, Hrvatske, Italije, Srbije, Kine, Rusije, Slovenije, Turske, Austrije i iz SAD-a. Uvoz iz tih zemalja je imao udio od 74,13 posto u ukupnom uvozu.

Vrijednost jedne KM je 0,51 eura.

(slobodna evropa)

 

ERDOGAN OPTUŽIO NOVINARE DA SU TERORISTI: Mediji su saučesnik u ubistvu tužioca!

(telegraf.rs)

- Novinska udruženja koja su otvorila svoje stranice i ekrane za terorističku propagandu saučesnici su u ubistvu našeg tužioca – izjavio je Erdogan u svom redovnom nedeljnom obraćanju

 

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oštro je kritikovao novinare, optuživši medije da su saučesnik u ubistvu tužioca u Istanbulu prošle sedmice.

Turska vlada je burno reagovala na objavljivanje fotografija na kojima je tužilac Mehmet Selim Kiraz, koga je kao taoca držala jedna levičarska grupa, prikazan sa pištoljem prislonjenim uz glavu, i privremeno blokirala pristup Fejsbuku, Tviteru i Jutjubu.

Erdogan, koji je u više navrata kritikovan zbog ugrožavanja slobode medija, tokom više od jedne decenije koliko je na vlasti u Turskoj, takođe je optužio neke novinare da su “ubice i lopovi”, preneo je AFP.

– Novinska udruženja koja su otvorila svoje stranice i ekrane za terorističku propagandu saučesnici su u ubistvu našeg tužioca – izjavio je Erdogan u svom redovnom nedeljnom obraćanju predstavnicima okruga u Turskoj u predsedničkoj palati u Ankari.

Pise telegraf.rs

Erdogan je poručio da snažno osuđuje medije “koji su na strani terorista”.

– U zapadnim zemljama, koje se smatraju kolevkom demokratije, ovakva situacija se nikad ne bi desila – istakao je Erdogan.

– U tim zemljama, medijske institucije koje su postale oruđe propagande terorizma i terorista bile bi predmet formalne zabrane – dodao je turski predsednik.

Erdogan je rekao da su neki od ljudi koji se izdaju za novinare, zapravo “teroristi”.

– Oni su ubice policajaca, oni su lopovi (koji kradu) iz bankomata. Oni su ubijali vojnike i oni su bacali bombe. Dok zapadne grupe za ljudska prava optužuju Tursku za zatvaranje novinara “ovi ljudi su zapravo teroristi -kazao je Erdogan.

Prema podacima Međunarodnog komiteta za zaštitu novinara, Turska se nalazila u vrhu kada je reč o zatvaranju novinara u 2012. i 2013, da bi u 2014. stanje popravilo, a ta država zauzela 10. mesto, navela je francuska agencija.

Erdogan je ranije naglašavao da njegova država ima “najslobodnije medije na svetu”

(Telegraf.rs / Tanjug)

 

Jamajka: Obama posjetio muzej Boba Marlija

(slobodna evropa)

Predsjednik SAD Barak Obama posjetio je danas muzej Boba Marlija u prijestolnici Jamajke, gdje je danas doputovao u jednodnevnu posjetu.

Obama je, tokom 20-minutnog obilaska posljednjeg doma legendarnog rege muzičara, rekao da je bio njegov fan i da “još ima sve njegove albume”, preneo je BBC.

Obama je prvi američki predsjednik koji je posjetio Jamajku od 1982. godine. Po slijetanju u glavni grad prvo je otišao u kuću u viktorijanskom stilu, u centru Kingstona, gdje je Marli živio od 1875. do svoje smrti 1981.

U toj kući su sada izloženi artefakti iz Marlijevog života, uključujući nagradu Gremi za životno djelo.

Obama će danas razgovarati sa 15 članova karipske grupacije KARIKOM o energetskim i bezbjednosnim pitanjima, a večeras putuje na Američki samit u Panamu.

(slobodna evropa)

 

 

Sin joj je upucan u leđa pred očima celog sveta, a ovo je njena poruka policajcu-ubici

Pise blic.rs

Džudi Skot, majka Voltera Skota (50), veterana američke Obalske straže kojeg je prošle subote sa leđa ubio policajac Majkl Sleger (33), kaže da ima snage da oprosti ubici svog sina.

Gospođa Skot dala je izjavu za američki CNN samo par dana nakon tragične pogibije svog sina Voltera.

– Molim Boga da se ovo ne dogodi nijednoj drugoj osobi na svetu. Ovo ludilo jednostavno mora da prestane – izjavila je Džudi Skot.

Ona je dodala i pored nezamislive tragedije koja joj se dogodila, “u svom srcu ima dovoljno snage za oproštaj”, ali i da je sigurna da je “policija i ranije ovako ubijala nedužne Afromaerikance”.

– Odbijam da budem ispunjena besom i mržnjom – rekla je novinaru CNN-a Džudi Skot.

Brat ubijenog Voltera, Rodni Skot, izjavio je da je na video snimku delovalo kao da je “policajac koristio njegovog brata kao metu za vežbanje”.

Podsetimo, u subotu je policajac Majkl Sleger ispalio pet hitaca u leđa nenaoružanog Voltera Skota (50). Pise blic.rs

Sleger je tvrdio da je Skot počeo da trči kada mu je prišao, nakon čega je pokušao da ga omami tejzerom (električni omamljivač).

Sleger tvrdi da je Skot uspeo da mu izbije tejzer, nakon čega je bio primoran da potegne i pištolj.

Na snimku se vidi kako Skot beži, nakon čega policajac otvar vatru i pogađa ga. Čuje se sedam hitaca, a zatim i osmi.

Skot se spotiče i pada licem prema zemlji. Sleger prilazi, viče na njega, a zatim mu stavlja lisice na ruke. Policajac zatim odlazi do mesta gde je stajao tejzer, uzima ga, a zatim se vraća do Skota i baca tejzer pored tela.

Kada je došla hitna pomoć, mogli su samo da konstatuju smrt Voltera Skota.

(blic.rs)

 

 

Talijanski svećenici umješani u gay orgije i ubojstvo žene?

Svećenik u južnoj Italiji optužen je za ubojstvo žene za koju se sumnja da mu je bila ljubavnica. Na sjeveru zemlje svećenik je preko interneta organizirao orgije…

Pise 24sata.hr

Jedan svećenik u sjevernoj Italiji udaljen je iz Crkve zbog optužbi da je na internetu tražio partnere i sudjelovao u gay orgijama. Drugi je svećenik pak na jugu zemlje optužen da je ubio jednu od župljanki.

Zakopao ju ispod kapelice

Svećenik Gratien Alabi, inače iz Konga, tvrdi da nije kriv za ubojstvo žene čije sukosti pronađene ispod ploča u kapelici.

Policija sumnja da kosti pripadaju Guerrini Piscagliji (50) koja je nestala prošle godine, a sumnjaju kako je svećenik s njom bio u vezi. Talijanski mediji pišu da su čak zajedno imali i dijete. Istraga je u tijeku, a Alabi, naravno, sve poriče, piše Independent.

Na internetu tražio druge svećenike za seks

Slučaj svećenika koji orgijaju otkrio je muškarac (32) iz grada Roviga. On se crkvi žalio na 50-godišnjeg svećenika, ali oni su ga isprva ignorirali, pa se odlučio obratiti medijima.

Kazao je kako je svećenika upoznao na Facebooku gdje su se dopisivali, a ovaj mu je ubrzo priznao da je homoseksualac te da ima seksualne odnose s drugim svećenicima i pripadnicima Švicarske garde. Seksualne partnere tražio je na internetu, kazao je.

Svećenika je nadbiskup smijenio i pokrenuo istragu u kojoj će biti korisna i prepiska svećenika s 32-godišnjakom koju je ovaj sačuvao.

Vatikanski glasnogovornik kazao je da je crkveni vrh zaprepašten ovim slučajevima, piše Corriere del Mezzogiorno.

(24sata.hr)

 

 

“Dve najveće opasnosti po nacionalnu bezbednost Amerike spajaju se na Balkanu”

Blic.rs

Bela kuća smatra da nasilni ekstremizam i ruska agresija u Ukrajini predstavljaju dva najveća izazova za američku nacionalnu bezbednost. A jedno od mesta gde se ta dva elementa spajaju je Balkan.

Politička nestabilnost, nastavak etničke zategnutosti i ekonomski problemi čine balkanske zemlje naročito ranjivim.

Brojna muslimanska populacija i istorijske i verske veze sa Rusijom čine zemlje zapadnog Balkana podložnim kako ruskom uticaju, tako i pretnji od islamskog radikalizma. Bivši američki ambasador Frenk Vizner, koji je takođe bio specijalni izaslanik na pregovorima Beograd – Priština o konačnom statusu Kosova, kaže da se oseća uticaj na Balkanu, mada nije primarna interesna sfera.

– Smatram da je veoma važno zaštiti Balkan od suparništva velikih sila, kao i da se problemi sa Bliskog Istoka ne prenesu na Balkan. Zadatak je obaveštajnih službi Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država i balkanskih zemalja da pažljivo prate subverzivne elemente koji se kreću ka Bliskom istoku i Levantu, i nazad – rekao je Vizner .

Zemlje poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova usvojile su zakone o zabrani svojim državljanima da postanu strani borci i uhapsili su mnoge pripadnike radikalnih frakcija. Nekadašnji službenik američkog sekretarijata za odbranu Jan Bžežinski, sada u Atlantskom savetu, smatra da će zaustavljanje subverzivnih aktivnosti biti dug i iscrpan proces.

– Verovatno će taj proces postajati sve značajniji, ali i zahtevniji kako vreme odmiče – dodao je Vizner.

Od početka sukoba u Siriji 2011, prema podacima američkih obaveštajnih agencija, više od 20 hiljada stranih boraca pridružilo se borbama, od toga je najmanje 3.400 iz zapadnih zemalja, a prema zvaničnim podacima iz regiona najmanje hiljadu je došlo sa Balkana.

Balkan je ima svoju ulogu i u trenutnoj zategnutost između Zapada i Rusije, što je prilikom nedavnog svedočenja u senatskom pododboru ukazao i američki državni sekretar Džon Keri:

– Bilo da je to Srbija, Kosovo, Crna Gora ili Makedonija ili neka druga država, sve su one na liniji vatre – zaključio je Vizner.

Rusija pokušava da iskoristi tradicionalne veze sa Srbijom da održi uticaj, ali se i aktivno trudi da proširi prisustvo na Balkanu.

Srbija se primera radi oslanja na Rusiju za 82 odsto svojih zaliha gasa. Kremlj planira da izgradnju gasovoda, koji bi prolazio kroz Tursku, Grčku, Makedoniju, i Srbiju.

– Rusija ima korist zahvaljujući vremenu kada je postojao bivši Sovjetski savez, koji je uspostavio neku vrstu zavisnosti u tom regionu od onoga što je danas ruska ekonomija – ističe Jan Bžežinski.

Da bi se suprotstavila ruskom uticaju, smatra ambasador Vizner, Evropa bi trebalo da nastavi proces prijema Srbije i Kosova u Evropsku uniju, dok Grci i Makedonci treba da reše svoj dugogodišnji spor oko imena: “”Rešenjem tih pitanja, ne bi bilo negativne osnove na koju Rusija računa, i lakše bi se održala harmonija koja je svima nama neophodna na Balkanu, zarad sopstvenih ciljeva”.

Analitičari smatraju da Rusija koristi slabe institucije, korupciju i nedostatak privrednih mogućnosti na Balkanu. Oni veruju da se odgovor nalazi u većoj pomoći Zapada i ubrzanoj integraciji u Evropsku uniju.

(blic.rs)

 

 

Kompanija “Kolgejt” ugrozila zdravlje dece?

 

Švedski zdravstveni odbor optužuje “Kolgejt”, američkog proizvođača pasti za zube, da vrši neetičke testove na deci u okviru istraživanja “revolucionarnog” novog preparata protiv karijesa.

(blic.rs)

Kompanija “Kolgejt” je tokom testova u Kini deci iz kontrolne grupe šest meseci davala da koriste pastu za zube bez fluora, kako bi se utvrdio stepen oštećenja gleđi.

Prema izveštaju švedskog Saveta za procenu zdravstvenih tehnologija, koji se bavi naučnom zasnovanošću metoda u zdravstvu, istraživanje koje je 2013. godine u Kini sproveo “Kolgejt” moglo je da ugrozi zdravlje dece.

Aron Naimi Akba, zubar koji je radio na sastavljanju izveštaja, rekao je švedskim novinama da je bio užasnut kada je saznao za način istraživanja.

“Kolgejt” nastoji da dokaže da je njegova pasta koja sadrži amino kiselinu arginin, bolja od obične paste koja sadrži samo fluor.

“To je naučno pitanje na koje nema potrebe odgovariti, jer svi, i bez toga, znaju da fluor sprečava raspadanje zuba“, komentariše Naimi Akba.

“Kolgejt” je bio uključen u svaki deo istraživanja – kompanija je alizirala rezultate, ali nije govorila o načinu na koji ih je dobila. Trenutno, “Kolgejt” reklamira novu “tehnologiju neutralisanja šećernih kiselina” kao revolucionarnu inovaciju u zaštiti od karijesa.

(blic.rs)

Share.

About Author

Leave A Reply


Get Widget