Čokolada je droga?

1

Čokolade, slatkiši, gazirana pića i sve namirnice koje sadrže rafinisane ili koncentrisane šećere izazivaju kod čovjeka najveći stepen zavisnosti! Naučni ogledi su pokazali da kada jednom aktivirani receptori na jeziku “jave” mozgu “slatku” informaciju, mozak to pamti doživotno. Tada, kako upozoravaju stručnjaci, nastaje psihička zavisnost. Najopasnije je, međutim, što šećer izaziva ne samo psihičku već i fizičku zavisnost.

Čovjekovo tijelo, objašnjavaju nutricionisti, nije evolutivno naviknuto na sadašnju zloupotrebu učestalog uzimanja velikih količina šećera. Što dobije više koncentrovanih ugljenih hidrata, organizam sve manje šećer koristi kao energent, a sve više ga pretvara u masne naslage.

– Zavisnost od hrane nije stečena već naučena, nije fiziološka i ne zavisi od organizma nego, prvenstveno, od psihološkog stanja – naglašavaju nutricionisti. – Riječ je o složenom sadejstvu genetskih, bioloških, socijalnih, porodičnih i individualnih psiholoških činilaca. Ova zavisnost, zapravo je najbrži način da se zavisnik osjeća bolje, i da ujedno “zaboravi”, izostavi i ne bavi se direktno stvarima koje ga muče. Ovako, on polako ulazi u “začarani krug” zavisnosti koji polako postaje smisao sam za sebe. Hrana postaje primarni način regulisanja osjećanja, sastavni dio stavova, razmišljanja, ponašanja i, jednostavno, prestaje da bude hrana, već utjeha.

Slane grickalice mogu biti opasnije od slatkiša jer sadrže i trans-masti, pogubne za cio organizam. Njihovi proizvođači, međutim, često pribjegavaju jednom triku. Naime, znajući da se grickalice jedu dok se sve ne pojede, pakuju ih u sve veća pakovanja nazivajući ih “porodično”, “džambo” ili “gratis 20 odsto”. Na većini grickalica obavezna je i crvena boja koja je dodatni podstrek da se pojede veća količina grickalica.

Neki od simptoma ove “zavisnosti” su želja za hranom uprkos osjećaju sitosti, prejedanje tokom obroka, jedenje do granice “pucanja”, ali i preokupiranost hranom, vremenom, količinom i sadržajem obroka. Problem je i konstantno grickanje, uzimanje hrane noću, jedenje tokom gledanja televizije… Postoje i emocionalno jedenje. To je nastojanje da se hranom potisnu neprijatne, nepoželjne emocije kao i strah, dosada, tuga ili usamljenost. U tom slučaju hrana, bilo da je riječ o pripremi, samom činu jedenja ili okupiranosti dijetama i kilažom, može dobro da odvuče pažnju od suočavanja sa pravim, istinskim problemom.

Share.

About Author

1 komentar

  1. Ideja je zaista fmaleennona! Visestruko upotrebljiva u radu sa decom. Posebno mi se dopada jer je primenjivo u radu bez neke posebne pripreme. Potrebna je samo ideja! Ja sam ucitelj i koristim pantomimu u razlicitim fazama casa, posebno kad primetim da deci paznja popusta, tada im osmislim ovako neku aktivnost koja ih potpuno osvezi!Divno Dusice, uzivam prateci vase tekstove i nesiscrpne ideje!

Leave A Reply


Get Widget